Rusi se vraćaju na Kubu?

 

Nedavno je u Moskvi boravio kubanski lider Raul Kastro, a u petak je u Sočiju Vladimir Putin razgovarao sa predsednikom Vijetnama Truong Tan Sangom.

Pregovori sa Vijetnamom i Kubom oko povratka baza traju dosta dugo. U oktobru 2010. ruske vojne flote je predložilo da se obnovi baza u vijetnamskoj luci Kamranj. Bili su pripremljeni svi dokumenti. Admirali su rekli da, ako se donese politička odluka, baza u Kamranju može biti obnovljena za tri godine. Baza u Kamranju potrebna je kao zaštita brodovima u Tihom i Indijskom okeanu od morskih pirata.

Kreću podmornice

Nove ruske atomske podmornice ”Jurij Dolgoruki” i ”Aleksandar Nevski” uskoro će krenuti na bojevo dežurstvo. Na jesen će ”Nevski” obaviti gađanje sa novom raketom ”bulava”. Zaploviće i podmornica ”Severodvinsk”, koja će biti naoružana krilatim raketama. Nove podmornice će biti u Severnoj floti. Do kraja godine ruska flota, koja u nedelju slavi 316. godišnjicu, dobiće još devet brodova. Nove brodove će dobiti i Kaspijska flotila. Tihookeanska flota će pripremiti objekte za prijem novih podmornica 2014. U Vladivostoku će biti stacioniran nosač helikoptera tipa ”Mistral” koji Rusija kupuje od Francuske.

Luku Kamranj su sredinom šezdesetih Amerikanci osposobili za prijem vodenih grdosija. Odatle su bombardovali u vijetnamskom ratu. Kad su se Amerikanci povukli iz Vijetnama 1975, Sovjeti su 1979. potpisali dogovor sa Hanojom za korištenje luke na 25 godina. Kamranj je protivteža američkoj bazi na Filipinima. To je luka za deset vojnih brodova i osam podmornica, kao i šest pomoćnih brodova.

Kad je Vijetnam 1998. zatražio da Rusi plaćaju 300 miliona dolara godišnje, u Moskvi su odlučili da se povuku. Amerikanci i Kinezi su tada Vijetnamu nudili za Kamranj 500 miliona godišnje.

Odluku za povratak vojnika i oficira iz Vijetnama i Kube doneo je predsednik Vladimir Putin krajem 2001. U Rusiji je bila velika besparica. Poslednji ruski vojnici su napustili Kamranj u maju 2002.

Na Kubi su Sovjeti, a zatim i Rusi, godinama imali radioelektronski centar, u mestu Lurdes koju su Amerikanci zvali ”špijunski centar”. Kada je u oktobru 2001. Kremlj doneo odluku da povuče oficire u Havani su to doživeli kao izdaju. Tadašnji načelnik Generalštaba Rusije Anatolij Kvašnjin objašnjavao je da održavanje radarske stanice u Lurdesu košta 200 miliona godišnje. Radarska stanica je napravljena 1964., a oficiri su tu bili s članovima porodice. U Lurdsu je bilo 1.500 Rusa.

B. Vlahović,