U ritmu valcera

Muzički festival Veliki Valcer oprašta se od Peterburga. On se održava 11. put. Ta je odluka doneta od samog početka, jer je upravo toliko sezona bio u Severnoj ruskoj prestonici kralj valcera, veliki Austrijanac Johan Štraus.

Bezbrižna atmosfera letnje dokolice, vangradski koncerti na otvorenom prostoru; valceri, polke, galopi radi razonode publike svih činova i staleža – tu peterburšku tradiciju u 19. veku je predodredio čuveni kralj valcera, - istakla je u intervjuu Glasu Rusije umetnički rukovodilac festivala Julija Kantor.

- Sve je počelo od Pavlovske železničke stanice. Štrausa su pozvali da bi učestvao u svečanostima povodom završetka izgradnje prve železnice, koja je spojila Pavlovsk i Carsko selo – vangradske carske rezidencije. Zatim je Štraus nastupao praktično u svim imperatorskim dvorcima i dvorcima velikih knezova. U vreme svojih boravaka on je ostavio u Peterburgu i njegovoj okolini mnogo muzičkih toponima. Prirodno je da Pavlovska železnička stanica zauzima posebno mesto u toponimici festivala. Pavlovska železnička stanica je videla i čula više poznatih izvođača nego neke sale u dvorcima. I toj je tradiciji temelj udario Štraus: on je tu izvodio dela Petra Čajkovskog, koji je tada još bio student Peterburškog konzervatorijuma. Posle zapvršetka sopstvenih gostovanja on je predao štafetu velikom ruskom kompozitoru Mihailu Glinki, koji je nastavio muzičke sezone u Pavlovsku.

Štraus je odmah bezuslovno pokorio svoje ruske savremenike. Od slušanja njegovog valcera je jednom pustio suzu veliki pisac Lav Tolstoj. Najautoritativniji muzički kritičar Vladimir Stasov, koji nije podnosio muziku za razonodu, jednom je priznao: Mada me je sramota, svečano objavljujem: sa zadovoljstvom sam slušao Štrausa.

- Na vrh muzičkog Olimpa se Štraus popeo upravo u Rusiji. Najbolja njegova dela – Oproštaj od Peterburga, Sećanje na Pavlovsk, polka Neva i mnoga druga dela komponovana su tu. Inače maestro i kralj valcera je on postao upravo u toku tih 11 peterburških gostovanja. Tu je bio udaren čvrst temelj finansijskog položaja muzičara: takve honorare, kao u Rusiji, na početku mu nisu nigde platili. Rusiji je Štraus pružio novi žanr vangradskog simfonijsčkog muziciranja. To je zaista bila uzajamna ljubav. Inače, u Peterburgu je Štraus sreo najveću ljubav u svom životu.

Međutim, muzičaru Johanu Štrausu i ruskoj plemkinji Olgi Smirnickoj nije bilo suđeno da spoje svoje živote: roditelji Olge su odlučno istupili protiv braka njihove kćeri s predstavnikom drugog staleža. Međutim, ljubav je preživela sva iskušenja: ona je ostavila muzička remek-dela čuvenog kompozitora. Umnogome nam pomažu austrijski kollge, - kaže ona. – Bečko muzičko sabranje pruža note. Mi pozivamo stručnjake za muziku Štrausa. Ove godine, naprimer, na festival su došli solisti Bečke opere. Ranije je poznati austrijski dirigent Kristian Polak održavao majstorske tečaje iz izvođenja bečke muzike za igru.

- U Rusiji je uobičajeno da se takva dela sviraju dosta glasno, - kaže Julija Kantor. – Austrijci to čine na drugi način. Oni podižu raspoloženje ne decibelima, već, rekla bih, sedefastim tonom. Pored toga je to posebna ležernost! Na festivalu se izvodi ne samo muzika Štrausa, već i dela njegove braće, koja su, uzgred rečeno, slabo poznata u Rusiji. Danas ih znaju i rado izvode ruski orkestri.

Šta će doći umesto festivala Veliki valcer? Za sada ćemo imati pauzu da bi razmislili o tome, zaključuje Julija Kantor.