Na jesen moguć porast cena prehrambenih proizvoda

Cene hrane na svetskom tržištu za poslednjih nekoliko nedelja naglo su porasle zbog jakih pljuskova u Brazilu i suša u SAD, Indoneziji i Australiji. Stručnjaci Organizacije za hranu i poljoprivredu OUN su krajnje zabrinuti zbog ovakve situacije i plaše se da porast cena može ponovo dovesti do prehrambene krize slične onoj iz 2007-2008. godine. U isto vreme u Ministarstvu poljoprivrede Rusije su saopštili da Rusija ove godine neće uvoditi ograničenja izvoza žita i da će dati svoj doprinos borbi s prehrambenom krizom.

Vremenske prilike su se ove godine okrenule protiv čoveka. Jaki pljuskovi u Brazilu, suše u SAD, zakasneli monsuni u Indoneziji i Australiji, kao i u suše u Kazahstanu, Ukrajini i Rusiji prouzrokovali su pad uobičajenih pokazatelja prihoda. Stručnjaci Organizacije za hranu i poljoprivredu OUN svoje izveštaje obično ne objavljuju javno, ali primetivši nagli skok cena hrane u julu oni su alarmirali javnost. Svetske cene hrane u maju već teraju na oprez, kaže generalni direktor Instituta agrarnog marketinga Jelena Tjurina.

- Preliminarne prognoze prihoda za ovu godinu su, naravno, gore od prošlogodišnjih. Očekuje se pad ukupnih prihoda žitarica. To je već u maju dovelo do poskupljenja pšenice za 30-35% u zavisnosti od regije. Nakon pšenice poskupeće i brašno.

Bez obzira na prognoze koje plaše, u Rusiji vlada mir. Vlast je dala garancije da neće ograničavati izvoz žita. Prema rečima vicepremijera Arkadija Dvorkoviča za tako nešto nema osnova. Međutim, dodao je on, uvođenje izvoznih carina 2013. godine ipak je mogućno. Ali Rusija se ne plaši prehrambene krize, nastavlja Jelena Tjurina.

Može se reći da Rusija neće imati deficit prehrambenih proizvoda. Moguće je poskupljenje hrane od preko 15%, ali u takvom slučaju će opasti potrošnja istanovništvo će početi da kupuje jeftinije namirnice. Rusija je jedna od pet zemalja koje snabdevaju pšenicom svetsko tržište. Istini za volju, ove godine pad prihoda može dovesti do smanjenja izvoza.

Najjači udarac prehrambena kriza može da nanese afričkim državama, ubeđen je izvršni direktor analitičkog centra «SovEkon» Andrej Sizov. Perspektive na svetskom tržištu hrane on ocenjuje ovako:

- Nagli porast cena poljoprivrednih sirovina najviše ugrožava siromašne države. Jedna stvar je kad potrošač u SAD troši na hranu manje od 10% svog dohotka. U Rusiji je situacija drugačija – ovde na hranu odlazi otprilike 30% dohotka. Imamo i treći primer, najsiromašnije zemlje Afrike gde potrošači troše 60-80% svoje zarade na hranu. Naravno, poskupljenja hrane mogu da izazovu nerede kakve smo već videli 2007-2008. godine. U trenutnoj situaciji takav razvoj događaja ne sme seodbaciti.

Prema rečima ruskog vicepremijera Arkadija Dvorkoviča, u Rusiji trenutno nema razloga za prodaju strateških rezervi žita. Zahvaljujući tome svetske cene žita ostaju stabilne. Rusija je već ubrala preko 37 miliona tona žita, a prošle godine u istom periodu njeni prihodi su iznosili 38,7 miliona tona. Na taj način Rusija ima šansu da doprinese sprečavanju nove prehrambene katastrofe u svetu.