U besparnici nema kupaca ni za jeftine nekretnine

Kretanje cena kuća i stanova u periodu od nekoliko godina uglavnom dobro odslikava stanje koje postoji u ekonomiji neke zemlje. Iz tog razloga je veoma zanimljivo da pogledamo kakva je situacija na tržištu nekretnina u Srbiji, ali i u njenom okruženju.

Od 2009. godine cene postepeno padaju u proseku za preko 10 procenata na godišnjem nivou, tako da su cene nekretnina u Srbiji samo za poslednje četiri godine ukupno pale za najmanje 40 procenata. Štaviše, predstavnici agencija za promet nekretnina očekuju da će se do početka jeseni dogoditi novi pad cena od oko 10 posto.

Iako postoji velika potreba za stanovima, zato što u celoj zemlji oko 20% stanovništva ne živi pod svojim krovom, i mada na domaćem tržištu nedostaje preko 10.000 stambenih jedinica, kupaca je ipak veoma malo, iz prostog razloga jer je kupovna moć građana izuzetno slaba. A kupaca će ubuduće biti još manje zato što finansijske mogućnosti stanovništva direktno zavise od stanja u privredi.

Oni ljudi koji u ovom trenutku ipak kupuju stanove, a to su pre svega povratnici iz inostranstva, uglavnom plaćaju gotovinom od ušteđevine, a kupaca na kredit - praktički i nema. Čak i kada je reč o Beogradu, najvećem privrednom centru u državi, građani se vrlo retko usuđuju podizati stambene kredite zbog straha od visokih rata kredita, s jedne strane, i neizvesnosti da li će zadržati radno mesto, s druge strane. Stoga je ove 2012. godine zabeleženo čak 20% manje zahteva za podizanje stambenih kredita, u odnosu na prošlu godinu.

Trenutno se prosečna cena kvadrata kreće oko 800 evra, no i to je očigledno previše za ogromnu većinu ljudi. Po rečima stručnjaka za tu oblast, ne može se očekivati oživljavanje tržišta nekretnina u okolnostima kada je mala kupovna moć građana i kada postoji mogućnost da bankrotiraju neke države Evropske unije.

Na primer, u Sloveniji ima 170.000 praznih stanova, iako su cene kvadrata prepolovljene, a najveći pad cena se desio u Irskoj, gde je za samo jednu godinu stambeni prostor pojeftinio za skoro 20%. A u južnim delovima Evropske unije, kao recimo u Grčkoj i Portugaliji, kriza i ekonomska nestabilnost su oborili cene nekretnina za oko 10%.

Što se tiče Ruske Federacije, ona je zauzela osmo mesto u svetu po tempu rasta cena stambenog prostora, jer su one porasle za oko 8%, i sada na nivou cele zemlje prosečna cena za kvadratni metar iznosi više od 1100 evra, dok je u samoj prestonici Moskvi prosečna cena kvadratnog metra 4.500 evra. Inače, najaktivnije tržište nekretnina u Rusiji je turistički grad Soči, gde su se cene nekretnina približile moskovskim, pa su zato kuće u tom najvećem crnomorskom letovalištu tri puta skuplje nego, recimo, na Kipru.

Dakle, šta možemo u budućnosti očekivati kada se radi o prometu nekretnina u Srbiji?

Svi ekonomisti smatraju da je moguće očekivati veću potražnju i porast cena nekretnina tek onda kada platežna sposobnost stanovništva bude počela da raste. Međutim, sasvim je jasno da se to neće desiti još dugo vremena, a u ovom trenutku građani jednostavno nemaju novca.

U svakom slučaju, nezavidna situacija na tržištu nekretnina je neraskidivo vezana sa ukupnim stanjem u srbskoj privredi. Drugim rečima, sve dok se ekonomija zemlje i dalje bude urušavala, cene kvadrata će padati – ali građani Srbije ni tada, u besparici, neće moći da kupe svoj krov nad glavom.