Finska posumnjala u evro

Finska treba da dočeka raspad zone evra i masovnu valutnu krizu koja će uslediti potpuno spremna – skoro kao o svršenoj činjenici razmišlja ministar inostranih poslova zemlje Erki Tuomioja. Finska nije jedina država koja unapred uvežbava različite scenarije kraha najambicioznijeg evropskog projekta. Ipak u samoj činjenici formiranja i razaranja valutnih saveza nema ništa strašno i novo, govore eksperti – nešto slično dešavalo se mnogo puta. Tim pre šot evro postaje sve teži teret za evropljane.

Pri tome ministar inostranih poslova Finske ističe da će se troškovi od raspada zone evra pretvoriti u sume koje mnogo premašuju troškove za njeno očuvanje. Diplomata nije precizirao ni u kom stadijumu pripreme za taj događaj se nalazi Finska, ni koja upravo dejstva namerava da preduzme. Između ostalog, evropskim vladama nije ponuđen previše širok izbor sredstava kako bi ublažile posledice finansijske kataklizme, primetio je u intervjuu za Glas Rusije direktor za analize finansijskih trižšta UK Alfa-Kapital Vladimir Bragin.

- U čemu to može da se izrazi? Kao prvo u stvaranju a) dodatnih rezervi u stranoj valuti b) u stvaranju, pripremi nekih alternativnih platežnih sistema u nacionalnoj valuti ili u nekoj kvazi-valuti. To može da bude opet formiranje nekih akcionih planova koji će sprečiti odliv kapitala iz zemlje, ograničiti panične akcije stanovništva, bekstvo ulagača iz banaka na primer. Tačnije to su razne vanredne mere za sprečavanje upravo prvog talasa negativnih posledica. I drugi momenat je obnova sopstvene valute i izoliranje zemlje od valutne krize na bilo koji način. Evro može da se razmatra kao neki kofer bez drške. Šteta da se baci, zato što su se toliko godina za njega borili, ali teško je i da se nosi. U celini, od evra treba polako odustajati.

Još mnogo pre Finske, u decembru 2011. godine, o pripremi za mogući raspad zone evra počela je da govori vlada Velike Britanije. Tada britansko ministarstvo finansija nije previše krilo da je počelo da razrađuje planove uvođenja ograničenja kretanja kapitala kroz zemlju. Nije slučajno upravo u tom periodu u Londonu bila utvrđena Vulfsonova nagrada za najbolji scenario najmanje bolnog izlaska iz zone evra jedne ili nekoliko zemalja. Nagradu je ove godine dobio ekonomista Rodžer Butl. Možemo takođe podsetiti da Island kao kandidat za EU i kao zemlja koja preživljava posledice sopstvene lokalne krize, razmišlja o prelasku sa nacionalne krune na tuđu valutu. Tamo u tom svojstvu radije vide kanadski dolar, a ne evro.

Banke, devizni brokeri i velike korporacije ne zaostaju za evropskim vladama i proračunavaju svoja dejstva u slučaju potrebe. Tako je brokoerska pompanija ICAP i CLS Bank već u novembru 2011. godine prestavila programe za operacije sa nacionalnim valutama zemalja zone evra. A najveća u Evropi i svetu naftna kompanija Šel objavila je da povlači svoju slobodnu gotovinu sa računa banaka u zoni evra.

Ako se jedinstveni valutni prostor ipak raspadne, ne treba to previše dramatizovati, smatra Vladimir Bragin. Latinski valutni savez je postojao u Evropi 60 godina – od 1865. do 1926. godine. On je objedinjavao 13 država, uključujući Francusku, Belgiju, Italiju, Španiju, Grčku i Austrougarsku i sada ga se malo ko seća. Takođe je stvar prošlosti Skandinavski valutni savez, koji je postojao otprilike isto toliko dugo i u isto vreme. Nestankom valutnih saveza civilizacija ne odumire.