Lavrov: Sankcije SAD se tiču ruskog biznisa

Politika SAD vezana za uvođenje sankcija protiv zemalja Bliskog istoka dotiče interese ruskog biznisa u regionu. Vašington je shvatio bojazni Moskve, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Rukovodilac spoljnopolitičkog nadleštva je pregovarao s državnim sekretarom SAD Hilari Klinton na samitu APES u Vladivostoku.

Glavna tema na samitu APES u Vladivostoku je ekonomija, ali nije se moglo ni bez politike. Sergej Lavrov i Hilari Klinton su razmotrili aktuelne međunarodne probleme. Moskva i Vašington još uvek imaju nesuglasice u vezi s rešavanjem sirijskog i iranskog pitanja. Lavrov i Klintonova su istakli da zemlje imaju isti cilj – da vide Siriju kao demokratsku, naprednu državu, s vladom koju izabere narod. Isto tako se Rusija i SAD aktivno zalažu protiv širenja nuklearnog oružja. Međutim, u Moskvi se smatra da metode za rešavanje konflikta za koje se zalaže Vašington – pretnje, pojačavanje pritiska na Siriju i Iran i stalna primena novih sankcija, neće doneti pozitivne rezultate. Ne samo to, ova politika se direktno tiče ruskih interesa, istakao je Sergej Lavrov.

- Mi se s tim ne slažemo u principu. Za rešavanje problema ne treba izolovati, već angažovati one pred kojima se ova pitanja postavljaju. Jednostrane američke sankcije protiv Irana i Sirije sve više stiču eksteritorijalni karakter direktno se tičući interesa ruskog biznisa, ruskih banaka. O tome da je takav pristup nedopustiv rekli smo prilično jasno, čuo nas je onaj ko je trebalo da nas čuje, ne znam kakav će biti rezultat.

- Evropska unija redovno pooštrava svoje odnose s ovim arapskim zemljama. I kad su usvajani još jedni u nizu paketa sankcija, Rusija o takvim odlukama nije obaveštavana. Sad, kad u međunarodnoj zajednici nema jedinstva, neki u Evropi pokušavaju da optuže Rusiju i Kinu pozivajući se upravo na ekonomske interese zemlje u regionu. A ovakva pozicija je neprihvatljiva, istakao je Lavrov.

- Nemamo nikakve posebne poslovne interese u Siriji. Naš obim trgovačko-ekonomske i vojno-tehničke saradnje bledi u poređenju s onim trgovačko-ekonomskim interesima koje imaju naši zapadni partneri, pre svega evropski. I ne samo u Siriji, već i u Libiji. Ima mnogo ocena koje su praćene konkretnom statistikom o onome što se desilo u Libiji: koji interesi su tamo bili u pitanju, kakve nade su se polagale.

Krajem septembra u Njujorku će biti održana Generalna skupština OUN. Na njoj će Siriji biti posvećena posebna sednica na kojoj će Rusija ponovo predložiti Savetu bezbednosti da odobri Ženevski kominike – ono do čega su došli članovi SB i predstavnici Lige arapskih država na sastanku u švajcarskom glavnom gradu 30. juna.

Međutim, na sastanku Sergeja Lavrova i Hilari Klinton bilo je reči i o onom delu odnosa dveju zemalja u kojem je postignut napredak. Broj formalnosti prilikom vađenja dokumentacije za turistička i poslovna putovanja se smanjuje, kao i cene samih viza. Klintonova je postignute dogovore nazvala istorijskim.

- Već sutra, u ponedeljak, stupa na snagu istorijski sporazum o vizama. On će značajno pojednostaviti putovanja naših građana i veze među našim preduzimačima. Simbolično je ono što se dešava za vreme samita APES. Pomenuti sporazum je još jedan važan momenat u odnosima između naših zemalja. I zahvalni smo za ovu i druge mogućnosti koje Rusija pruža.

Odnosi između Moskve i Vašingtona će se razmatrati i na sastanku Hilari Klinton i Vladimira Putina. Na predstojećem zvaničnom prijemu u čast lidera ekonomija ATES u ime predsednika, takođe je planiran kratak sastanak Vladimira Putina s državnim sekretarem SAD.