Moskovski sajam knjiga: budućnost knjige

Književena jesen u ruskoj prestonici, kao u uvek, protutnjala je naglo i upečatljivo, ostavivši mogućnost ljubiteljima knjiga da se snabdeju knjigama za duge zimske večeri. 10. septembar je poslednji dan rada 25. Moskovskog međunarodnog sajma knjiga na kojem je mogla da se kupi knjiga bez trgovinske marže, da se sretne omiljeni pisac, da se učestvuje u konkursima čitalaca.

Više od 200 hiljada knjiga na desetak jezika sveta. Preko 1500 eksponata iz 45 zemalja. Oko 500 tematskih manifestacija: konferencija, prezentacija, konkursa, satanaka. Takve su cifre aktualnog knjižnog foruma. Glavna vrednost sa čitaoca je da se upozna sa književnim novinama, izdvači imaju svoje brige i interese. Danas ih kao nikada brine budućnost knjige, jer svima je jasno da živimo u epohi prelimnoj za izdavanje knjiga.

Biznis mrtvog drveća – konferencija pod takvim nazivom je okupila na sajmu profesionalce tržišta štampanih medija i internet-industrije. Izjava čuvenog medijskog magnata Ruperta Merdoka, koji je svojevremeno pozvao kolege da ne zaboravljaju da rade u izdavačkom biznisu, a ne u biznisu prodaje mrtvog drveća, danas je, izgleda, stekla novi smisao. O ciljevima konferencije za Glas Rusije govorio je organizator, glavni urednik elektronskog časopisa Internet u ciframa Dmitrij Čistov.

- Mi svi shvatamo da papir polako umire, tiraži padaju i za knjige, i za novine, i za časopise. A broj Internet-korisnika raste, raste broj gadžeta, planšeta, telefona. I shvatiti kako u toj situaciji tržište postoji vrlo je zanimljivo.

Predstavnici fonda Javno mnjenje, elektornskim medija, kao i direktori velikih izdavačkih kuća pozvani su da predstave sliku dešavanja, da kažu ko i šta čita u Rusiji. O svom viđenju budućnosti knjige u intervjuu za Glas Rusije govorio je direktor jedne od najuspešnijih ruskih izdavačkih kuća Eksmo Oleg Novikov.

- Nove tehnološke mogućnosti koje su došle danas na tržište primoravaju izdavača da se prestroji. Niz godina tržište knjiga bilo je jedno od najkonzervativnijih. Knjiga napravljena u srednjem veku, praktično se nije promenila. I za 2-3 godine mi smo se našli na poslednjoj ivici tehnološkog progresa. Elektronske knjige ulaze u svakodnevni život, stvarajući dodatne opasnosti, ali i pružajući mogućnost izdavačima da budu bliže čitaocu, da učine knjigu dostupnijom, i po ceni i po mogućnosti kupovine. I ovu jedinstvenu mogućnost treba iskoristiti, predloživši kontent koji se stvarao niz godina u digitalnom formatu. Kako bi čitaoci mogli da ga kupuju, skidaju, čitaju u on-lajn bibliotekama i moguće zahvaljujući tome tendencija pada interesovanja za čitanje će se promeniti. I to što danas izdavačke kuće vide kao opanost pomoći će da se ponovo čitanje učini modernim, aktualnim i popularnim.

Sudbina papirne knjige, uveren je izdavač, ni malo nije tužna. Da, tiraži će se smanjiti, ali osećaj koji nastaje kada uzimaš u ruku štampanu knjigu, taktilni, vizualni, uvek će biti tražen. Dečije knjige, umetničke monografije, sve to nikuda neće nestati. U elektronski format će preći uglavnom zabavna literatura, a to je samo 40% tržišta knjiga. Tačnije u doglednoj budućnosti knjiga će i dalje ostati sa nama i poklanjati čitaocima radost.