Evrogrupa pokušava da spase evro

Nad pitanjem pomoći Grčkoj i drugim problematičnim zemljama zone evra nadvila se nova magla. Stižu protivrečna saopštenja o pregovorima koje vodi sa grčkom vladom inspekciona misija u sastavu predstavništva Evropske komisije, Evropske Centralne banke i MMF. A učesnici neformalnog savetovanja Evrogrupe koje se odvija na Kipru i objedinilo je ministre finansija država zone evra u cilju postizanja konsenzusa, ali samo su još više zamrsili situaciju.

U svakom slučaju sudbina Grčke će biti jasna najranije 8. oktobra, kada se ministri finansija okupe u Luksemburgu na već zvanični sastanak. Indikativno je da upravo tog dana treba da proradi i Evropski stabilizacioni mehanizam. To je postalo moguće zahvaljujući odgovarajućoj odluci Ustavnog suda Nemačke – podseća naš komentator Petar Iskenderov.

- Na Kipru ministri finansija, bez obzira na prethodne ocene, najverovatnije neće doneti nikakve konkretne odluke o Grčkoj. Kao objašnjenje toj činjenici u uslovima kada svaki novi dan odugovlačenja samo dodaje nesigurnost tržištima, grčki ministar je pomenuo na neformalni karakter kiparskog sastanka i na to da će u centru dnevnog reda biti ne Grčka, već Španija. Ove reči su izgovorene nekoliko sati pošto su antikrizne mere EU izazvale žestoke debate u Evropskom parlamentu. Bez bozira na radikalne predloge koje je pre nekoliko dana izneo direktor ECB Mario Dragi, poput otkupa problematičnih državnih obligacija Španije i Istalije, referat predstavnika Evropske komisije Žoze Manuela Barozua ispao je mnogo umereniji. Izjavivši da EU treba da postane demokratska federacija nacija, a ne nadnacionalna superdržava, Barozu je priznao neophodnost za zemlje članice EU da se odluče na ograničenje svog suvereniteta u ime jačanja suvereniteta Evrope u svetu. Ipak, po njegovim rečima, priprema odgovarajućih promena u bazičnim dokumentima može da bude završena najranije do 2014. godine.

Ne čudi što je programski referat Barozua izazvao žestoku kritiku – u prvom redu zbog njegove nedovoljne radikalnosti. Odgovarajući stav je izrekao između ostalog lider frakcije liberala u Evropskom parlamentu, bivši premijer Belgije Gi Verhofstadt: Evropi nije potreba federacija država-nacija, njoj je potreban jedinstveni evropski federativni savez, pošto je Evropa kao savez nacija ono što imamo sada. To je Evropski savet koji demonstrira nesposobnost da izađe na kraj sa krizom.

Linija podele u današnjoj EU po pitanju pomoći problematičnim državama prolazi upravo među zemljama kreditorima sa jedne strane, i mediteranskim zemljama – Grčkom, Portugalijom, Španijom i Italijom – sa druge. Ipak čak pristalice stroge linije shvataju da će izlazak Grčke iz zone evra imati ne toliko ekonomske, koliko političke posledice, koje mogu da oštete čitav projekat evropske integracije.

Osim geopolitičkog i finansijskog, lideri EU moraće da uzimaju u obzir i čisto psihološki faktor – istakao je u intervjuu za radio Glas Rusije profesor ruske Finansijske akademije Boris Rubcov:

- Izbija panika. Kada se pojavljuje panika novac se povčali iz banaka i ni jedna banka nije u stanju da izdrži sličnu najezdu. U aktualnoj sitauciji stanovnici zemalja zone evra ne veruju previše u to da će čak ako bude postojao sistem osiguranja bankarskih uloga, nacionalni osiguravajući sistemi imati snage da ispune svoje obaveze. Ipak, za sada je situacija takva da EU ima mogućnsoti da spreči rasprostiranje efekta domina na Španiju i Italiju. A što se tiče perspektiva Grčke i Portugalije da sačuvaju mesto u zoni evra, takve sigurnosti nema.

U nastaloj sitauciji u pomoć Evropskoj komisiji i ECB mogu da priteknu spoljni faktori – između ostalog pomenuta Federalna rezervna služba SAD. Mada ni SAD, ni hongkongški finansisti neće skinuti sa pleća EU breme donošenja konkretnh odluka. I odlaganja grčkog problema neće ih spasiti.