Plan medalja na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru

Ruski paraolimpijci počinju sa pripremama za sledeće letnje Igre. Dvostruka paraolimpijska šampionka Olesja Vladikina i četvorostruki šampion Sergej Punjko, sanjaju da odu u Rio de Žaneiro. Osvajači zlata u Londonu, podelili su sa slušaocima „Glasa Rusije“svoje planove koje imaju u naredne 4 godine.

Sportisti još nisu uspeli ni da se pošteno odmore od svog trijumfalnog nastupa na Paraolimpijskim igrama u Londonu, a već počinju sa pripremama za sledeće Igre. Ispred njih su 4 godine upornih treninga i međunarodnih takmičenja. I sve to kako bi postali deo ekipe koja će otići na sledeće Igre. Otićiće samo najbolji. Dvostruka paraolimpijska šampionka u plivanju Olesja Vladikina je uverena da će bez obzira na to što je u Londonu ona osvojila zlato, srebro i bronzu, morati da se bori za svoje mesto u budućem timu sa novim, maldim ali potencijalno jakim sportistima. Nikakvih privilegija i pošteda za nju neće biti.

- Ako se rešim na „bezumlje“, to će biti treća Paraolimpijada. Htela bih da odem tamo, sam grad mi se veoma dopao, već sam bila tamo. A odabir za ekipu koja će otići na sledeće Igre je postao oštar. Postati deo ekipe, glavni je zadatak za iskusne i mlade sportiste. Mi se takmičimo za mesto u ekipi na jednom, istom nivou.

Sportisti mole da se nikakvi ustupci ne čine za njih prilikom odabira. To je pravi sport i mora da pobedi jači i bolji. Rusi se nadaju da će već na sledećim Paraolimpijskim igrama njima poći za rukom da sa zlatnog trona zbace Kineze. Praktično, svako zlato za Ruse, to je novi rekord, primećuje plivač, četvorostruki šampion Paraolimpijskih igara- Sergej Punjko, koji je u Londonu osvojio puni komplet medalja.

- Po ukupnom broju medalja teško, ali po borju zlatnih, u principu je moguće. Mora se još mnogo raditi, razviti paraolimpijski sport u regionima. Bilo bi dobro ako nam pođe za rukom da to uradimo za 4 godine. Pozitivne tendencije se primećuju, mi idemo u pravilnom smeru i ranije ili kasnije mi ćemo prestići Kineze. Ali, biće teško. Oni imaju značajne ljudske resurse i time veću mogućnost izbora.

Pobeda za paraolimpijce nije glavna stvar. Svakim nastupom oni dokazuju celom svetu, da njihove mogućnosti nisu ograničene. Poslednjih godina odnos prema njima se promenio na bolje i to je zapravo glavni uspeh. Sada sportiste zovu da snimaju reklame, govori Olga Vladikina, koja je ruku izgubila u saobraćajnoj nesreći.

- Pred početak londonskih Igara predlagali su mi da se slikam za glamurozne časopise, da učestvujem u raznim projektima koji su, u principu, za nas paraolimpijce ranije bili nedostupni. Ljudi prihvataju, razumeju, spremni su da vide i čak uvažavaju i inspirišu. To je dobro. Mi imamo čemu da naučimo ljude. Ima dosta toga nad čim se čovek može zamisliti. Mi bismo voleli, da ljudi ne okreću glavu.

I ne okreću. Na Igrama u Londonu, praktično na svim takmičenjima, tribine su bile gotovo potpuno pune. Hiljade ljudi je dolazilo da navija za svoje favorite. Sportisti primećuju da tako nešto do sada nisu videli. Tako aktivna podrška je u početku izazivala šok, a potom pomagala pri pobedama.