Naslednik sovjetskih protivpodmorničkih aviona

Uskoro će Ministarstvo odbrane ojbaviti jedan od najzanimljivijih avijacionih tendera u postsovjetskoj istoriji. Ruski proizvođači aviona će ponuditi vojsci novi patrolni avion koji treba da zameni u sastavu flotske avijacije zastarele letelice sovjetske proizvodnje Il-38 i Tu-142.

Patrolne letelice danas su sve popularnije u sastavu ratnog vazduhoplovstva i mornaričke avijacije najraziličtijih država. Ove letelice koje su u većini slučajeva napravljene na bazi civilnih aviona, koriste se za najrazličitije zadtake: patroliranje teritorijalnim vodama u izuzetnoj ekonomskoj zoni u potrazi za piratima, lovokradicama i švercerima, spasilačke operacije, ekološki monitoring, meteorološko izviđanje. U vojno vreme ove letelice mogu da se koriste za izviđanje, borbu protiv podmornica i brodova protivnika.

Takav obim zadataka postao je moguć zahvaljujući savremenoj radioelektronskoj opremi. Njegova težina i gabariti značajno su smanjeni u proteklim decenijama, što je omogućilo da se isprva usko specijalizovane patrolne i protivpodmorničke letelice pretvore u polifunkcionalne platforme: obimi i nosivost savremenih aviona pružaju vrlo velike mogućnosti za razmeštanje raznih sitema i agregata.

U razradi takvih letelica danas mogu da se istaknu dva pravca. Prvi je korišćenje relativno jeftinih i lakih aviona napravljenih na bazi bliskomagistralnih aviona sa uzletnom težinom do 50 tona.

Ove letelice se aktivno naručuju za patroliranje u zatvorenim pomorskim rejonima vojnih dejstava i blizu obale na okeanskim TVD.

Drugi pravac je naručivanje relativno velikih aviona kategorije preko 80 tona, koji mogu da se drže u vazduhu 10 i više sati. Jedan od prvih takvih aviona je bio R-8 Posejdon, koji se gradi sada u SAD za Indiju. Koji je od tih pravaca prihvatljiv za Rusiju?

Na ulogu velikog aviona danas pretenduju samo dve letelice: hidroavion A-42 na bazi aviona A-40 Albatros i varijanta civilnog aviona Tu-204/214 prilagođena za vojne svrhe.

Najvažnija prednost A-42 je mogućnost uzletanja i sletanja na vodu. Uporedo sa tim dati projekat ima i vrlo bitan nedostatak: serijska proizvodnja novog aviona može da se ispostavi gubitničkom, pri tome sposobnost sletanja na vodu koja čini letelicu skupljom i težom, potrebna je u vrlo ograničenom broju slučajeva.

Tu-204/214 se već u serijskoj proizvodnji i isporučuje za potrebe Ministarstva odbrane. Osim toga, velika uzletna težina ove letelice značajno uvećava domet leta i osigurava dužinu patroliranja do 20 sati. To će omogućiti Tu-204/214 da zameni ne samo Il-38, koji planira za patroliranje u prečniku od 2500 kilometara od baze, već i Tu-142, koji može da se udalji od aerodroma na preko 5000 kilometara i da patrolira udaljenim regionima u dugom vremenskom periodu.

Narudžbina će omogućiti da se podrži program Tu-204/214 koji danas teško nalazi civilne kupce, i moguće je da će povećati komercijalnu privlačnost leteleice. Sa ove tačke gleditša optimalan je izbor upravo varijante Tu-204SM proizvodnje fabrike Aviastar za bazu. Ova fabrika je već potvrdila da je u stanju da brzo pokreće proizvodnju Tu-204, izvršivši narudžbinu aviokompanije Red Vings.

Uporedo sa tim ne sme se zaboraviti na avione bliske zone. Njihov izvozni potencijal zbog manje cene je mnogo veći, i ako će obim izvoza potencijalnog Tu-204/214P jedva premašiti 20-25 aviona za 3-4 zemlje, prodaje hipotetičkog An-148P mogu da se ispostave mnogo masovnijim. Takav avion će odgovarati u Rusiji, za patroliranje akvatorijumom Crnog, Baltičkog, Kapsijskog, Jpaanskog mora i priobalnim zonama na okeanskim teatrima. Taj avion će biti potreban ne samo avijaciji flote, on će koristiti i Ministarstvu za vanredne situacije, i avijaciji FSB, i mnogim drugim potrošačima sve do velikih nfatnih i gasnih kompanija, koje vrše ekspluataciju na moru. Vojna narudžbina za veliki, kao i za mali patrolni avion u tom slučaju može da bude vrlo korisna i da da imupls projektu koji će donositi plodove decenijama.