Sreća žena zavisi od „ratničkog gena“

Američki naučnici pronašli su gen koji smeta mušarkicma da budu srećni. To je takozvani gen ratnika, koji odgovara za ispoljavanje agresije. Kod žena je on malo aktivan, i upravo u tome je tajna sreće slabijeg pola. Međutim ruski eksperti tvrde: nije u genima srećna, već u specifikama pogleda na svet.

Jedan od oblika gena monoaminoksidaze A (MAOA) aktivizira se u organizmu u stresnim situacijama ili pod dejstvom alkohola i narkotika. Zbog toga čovek postaje agresivan. Oni kojima je ratnički gen manje aktivan, obično su blaži, mirniji, što znači i srećniji. Ipak ne može se smatrati da sve zavisi samo od gena, socijalni kontekst je takođe važan, ističe naučnis aradnik Instituta za opštu genetiku N. I. Vavilov RAN Svetlana Borijska.

- Geni zaista utiču na to koliko optimistički ili pesimistički čovek može da vidi oklinu, koliko je sklon depresiji ili naprotiv. Ali ne samo geni. Niko ne može da kaže da se ljubav ili sreća određuju genetski. Oni zavise od onog što se dešava u našem životu, od događaja u okolnom svetu, u porodici. Još pre 10 godina istaživali su ljude sa raznim genima, uzimajući u obzir njihov život, vaspitanje. Ispsotavilo se da su muškarci prema kojima su se roditelji loše ponašali u detinjstvu, uz nisku aktivnost gena MAOA imali najgore socijalne pokazatelje. Kod njih se češće ispoljavalo asocijalno ponašanje, surovost prema ljudima ili životinjama.

Sa druge strane sreća nije bolest, ona nema određene simptome. Svako sam za sebe određuje da li je srećan ili ne, ističe psiholog Julija Zotova.

- Sa tačke gledišta psihologije, sreća je nekakva konačna ocena toga kako se čovek odnosi prema svom životu, prema svojim dostignućima, preživljavanjima, prema tome šta ga očekuje u budućnosti i šta je bilo u prošlosti. Sreća se bazira na dva doživljaja. Na radosti i na tome da se naša očekivanja ispunjavaju. Zato, ako radite ono što ste hteli i sve vam ide od ruke, ako se češće radujete i veselite, jednostavnije je da se osetite srećnim na kraju krajeva.

U istraživanjima američkih naučnika postoji jedan ozbiljan nedostatak – oni su postavljali učesnicima fokus-grupe jedno isto pitanje: Da li se osećate srećnim? Pri tome niko nije pokušao da utvrdi šta znači sreća. Jer za svakog čoveka to je jedinstvena pojava koju za sada niko nije uspeo da objasni sa tačke gledišta nauke.