Dolina bosanskih „Varaona”

Banjaluka – Uprkos protivljenju stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i sveta, u Visokom je minulog vikenda, pod rukovodstvom Semira Osmanagića, počela treća sezona istraživanja bosanske „doline piramida”. Početak radova, koji će trajati 200 dana, ozvaničen je manifestacijom „Srcem za piramide”.

Od pre tri godine, kada je Osmanagić počeo da traga za „bosanskim piramidama” i dokazuje njihovo postojanje, njegovu priču prate kontroverze – od potpunog osporavanja do bezrezervne podrške, kako običnih ljudi tako i pojedinih bošnjačkih autoriteta. Među njima je i poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Cerić. On je u julu prošle godine  izjavio: „Dokazi o postojanju kamenih građevina u Visokom nisu više stvar vere jednog čoveka već pitanje iskrenosti i priznavanja činjenica.”

Predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić je zatražio da Unesko zaštiti „bosanske piramide”, iako njihovo postojanje naučno nije dokazano. Prvi čovek Stranke za BiH i član Predsedništva BiH Haris Silajdžić je u oktobru 2006. londonskom „Gardijanu”, povodom „bosanskih piramida”, rekao: „Dobro je za biznis”.

S druge strane, stručnjaci tvrde da ono što Semir Osmanagić govori nema uporišta u nauci. Navešćemo dva primera. Američki istraživač dr Robert Šoh je posle boravka u Visokom zaključio da nema dokaza da su navodne piramide delo ljudskih ruku. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Tuzli dr Sejfudin Vrabac je, posle proučavanja brda Visočica – navodne piramide „Sunca” – bio kategoričan: „Visočica je za članove ovog tima prirodna geološka tvorevina”.

Šta je krajnji cilj priče o bosanskoj „dolini piramida”? Odgovor na ovo pitanje može se posredno izvesti iz intervjua koji je profesor arheologije iz Ljubljane i sekretar Evropske asocijacije arheologa dr Predrag Novaković dao sarajevskom magazinu „Dani”. Novaković je upozorio na čestu povezanost arheologije sa nacionalizmom i šovinizmom. „Najveća greška leži u mišljenju da arheologija može dati odgovore na pitanja etnogeneze”, rekao je Novaković, dodavši da na Balkanu postoje „brojne autohtonističke teorije koje bi nenaučnim metodima želele dokazati kontinuirano prisustvo određenog balkanskog naroda od praistorije”, odnosno afirmisati „naše” na račun „drugoga”.

Na zaključak da je upravo o tome reč navodi sadržaj Osmanagićevog pisma Sulejmanu Tihiću u kojim ga obaveštava da „antropološka genetika potvrđuje kontinuirano prisustvo ljudskih zajednica na području BiH u periodu od 27.000 godina, što nas čini, pored Baska, najstarijim u Evropi”. I zaključuje: „Kulturu nisu doneli u Bosnu narodi srednje i severne Evrope, već obrnuto”! Osmanagić, osim toga, zastupa tezu da na prostoru BiH ima 60 odsto potomaka Prailira, 30 odsto potomaka došljaka iz Ukrajine i 10 odsto došljaka sa Bliskog i Srednjeg istoka. Naravno, po njegovoj računici, Prailiri su stariji od došljaka za 18.000 godina.

Priča o bosanskoj „dolini piramida” ima vedriju stranu – viceve. Jedan od njih glasi: „Ko je vladao u starom Egiptu”?, pita Huso, a Haso odgovara: „Faraoni”. „A ko vlada u bosanskoj dolini piramida”?, znatiželjan je Huso. „Varaoni”, uzvratio je Haso, misleći, pored ostalog, i na zamašne svote novca koji se sliva na račun Fondacije Arheološki park bosanska „dolina piramida”.