Koliko je Evrope potrebno Evropi

U poljskoj prestonici, poslednjem sastanku, predstavili su ovaj dokument na 12 stranica. Njegovu suštinu je izneo Gvido Vestervele. „Više Evrope“- to je glavna poruka, koju mi moramo da naučimo i izvučemo iz ove krize.

Dokument predlaže, konkretno, da se u EU oformi funkcija predsednika, koji bi bio izabran opštim glasanjem, utvrditi postojanje ministarstva spoljnih poslova, uvesti jedinstvenu evropsku ulaznu vizu, i čak možda oformiti i oružane snage EU. Osim toga, predviđa se da već utvrđeni mehanizam stabilnosti pretvori u Evropski monetarni fond po principu MMF, ojačati uloge Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Svi ovi predlozi bi trebalo da postanu deo strateškog projekta za EU, nad kojim će raditi postojeći organi EU.

Niz eksperata, kao na primer šef odelenja regiona i država Instituta Evrope Vladislav Belov, ne misli da će EU biti podvrgnuta nekoj korenitoj izmeni:

- Po meni, to je pokušaj dalje političke institucionalizacije EU. Zašto se sve to sad predlaže? Postoje ozbiljni ekonomski problemi, a nekih konkretnih rešenja nema. Sa druge strane, to govori o tome, da ovo i jeste politička volja da se ulepša izgled EU. Koliko je ona sazrela, to vidimo po reakciji pojedinih zemalja. Neke, prvenstveno Velika Brianija je protiv.

Što se Rusije tiče, jačanje centralizacije organa vlasti EU, po mišljenju Belova, nosi sa sobom „dobre strane“, pošto će onda možda moći da se sa EU pregovara kao sa organizacijom „mnogo spremnijom na delanje“. Razume se, neće nestati i bilateralni odnosi sa pojedinačnim zemljama članicama EU. Mnogo toga će postati jasnije u decembru, kada će se, na samitu za jačanje doma jedinstvene Evrope pobrinuti upravo najpozvaniji po ovom pitanju.