Jedan od najzanimljivijih faktora u sastavu evropske reprezentacije

Junkerova samostalnost i njegova vernost idealima evropske integracije nije svima po volji. Među glavnim oponentima je Velika Britanija. 2004. godine, kada se razmatrala kandidatura Junkera na dužnost presednika Evropske komisije, tadašnji britanski premijer Toni Bler blokirao je faktički njegovo imenovanje. Bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder ubeđen je da je upravo ovaj korak, diktiran neželjom Maglovitog Albiona da dobije u rukovodstvu EU jaku ličnost, u mnogo je bio preteča kasnijih teškoća same EU.

Ali aktualne nemačke vlasti nisu previše naklonjene svom sradniku iz Luksemburga i kao između redova ističu mu pretenzije za ishitrenost proširenja EU, izvršenog na osnovu mastrhtskih principa „a-la-Junker“.Ipak ove optužbe u mnogome su neosnovane, uveren je šef sektora za političku integraciju Evropskog instituta RAN Nikolaj Kavešnjikov.

- Inciijativa za integraciju novih članova u EU poticala je od samih zemalja Centralne i Istočne Evrope. Upravo one su pod parolom Vratimo se nazad u Evropu težile da stupe u EU i NATO. Ali ne treba zaboraviti da je proširenju EU na Istok pridavan veliki politički značaj kao sredstvu da se osigura stabilnost i bezbednost u vrlo problematičnom regionu Evrope. Dati zadatak u celini je bio rešen: Istočna Evropa se nije pretvorila u areal međunacionalnih koflikata po uzoru na bivšu Jugoslaviju. A u tome je velika politička zasluga upravo EU i njegovih mehanizama.

Očigledno da sutrašnji pregovarači Putin i Junker neće se ograničavati bilateralnim odnosima. U saopštenju pres-službe predsednika Rusije podvlači se da će strane razmotriti suprotstavljanje svetskoj finanijsko-ekonomskoj krizi, između ostalog u zoni evra, rad na važnim projektima kao što je prelazak na bezvizni režim između Rusije i EU i sklapanje novog bazičnog sporazuma, kao i dalji razvoj međuregionalnih kontakata, stoji u dokumentu.