Srbija-Kosovo: ponovo o integrisanoj upravi

Vlada Srbije pismeno je potvrdila EU da prima sporazum o intergrisanoj upravi prelazima. Ovo je izjavio aktuelni šef delegacije na pregovorima sa Prištinom Dejan Pavićević.

Ovaj sporazum koji je svojevremeno parafirao bivši šef srpske delegacije Borislav Stefanović, može se nazvati jednim od najzagonetnijih dokumenata u novijoj istoriji diplomatije. Makar iz tog razloga što Beograd govori o administrativnoj liniji i prelazima, a Priština ga tumači kao „granicu“ između Srbije i Kosova, što je sa tačke gledišta engleskoj jezika jednako: integrated border management. Ne zna se samo čime će zajedno upravljati Beograd i Priština, i ko će to u stvari raditi.

Neki analitičari su našli da je odlučnost aktuelnih vlasti da realizuju sporazum nastavak iste one politike tihog priznanja, setivši se da je rukovodstvo u Prištini primilo ovaj sporazum kao „de jure“ priznanje Kosova. U takvoj poziciji postoji zrno razuma, da navedemo jedan od mnogobrojnih primera: između ostalog, pitanje o uvođenju principa intergrisane uprave granicama razmatraju Gruzija i Jermenija, da podsetimo, suverene države. Ipak kabinet premijera Ivice Dačića vrlo je odlučan. Zna se da treba da budu formirane radne grupe za realizaciju sporazuma. Uzimajući u obzir da je integracija severnog Kosova među prioritetima vlade samoproglašene republike, dijalog rizikuje da bude složen, da ne kažemo unapred osuđen na neuspeh. I juče na sastanku sa Ban Ki Munom albansko rukovodstvo Kosova je razmatralo politiku „dobrosusedstva“ sa Srbijom, koja je očigledno jedini prilaz koji odgovara Prištini. Mišljenje predsednika opštine Kosovska Mitrovica Krstimira Pantića.

- Nova vlada republike Srbije je na neki način bila u obavezi da sprovede one odluke i zaključke koje je prethodna vlada sa delegacijom kosovskih albanaca u prisustvu i uz posredovanje EU postigla. Međutim ono što treba istaći jesta da će nova vlada i pregogovarački tim se truditi da maksimalno koriguju te sporazume u onom delu u kojem oni zadiru u naš Ustav i državne i nacionalne interese tako da svi oni delovi sporazuma koji na direktan ili indirektan način ugrožavaju teritorijalnu celovitost republike Srbije neće biti sprovođeni. Ja sam siguran da će i Ustavni sud u skorije vreme biti prinuđen da se izjasni o postignutim sporazumima i da će neki od tih sporazuma morati da budu stavljeni van snage. Jedino u tom slučaju naša vlada može da izbegne sprovođenje dogovora postignutih u Briselu.

Krstimir Pantić pojašnjava: među spornim tačkama sporazuma o integrisanoj upravi granicama su na primer severni kosovski prelazi Jarinje i Brnjak koji spajaju pokrajinu sa centralnom Srbijom.

- Za nas je potpuno neprihvatljivo da na administrativnim prelazima budu pripadnici takozvane carine i pogranične policije Kosova jer bi to značilo indirektno priznavanje granica Kosova kao zvaničnih državnih granica i zbog toga mi to ne možemo i nećemo prihvatiti. Građani na KiM su veoma uznemireni zbog toga i ja sam siguran da će naša vlada uvažiti stavove građana sa KiM i da će insistirati da se na tim prelazima nalaze isključivo pripadnici međunarodne zajednice pre svega misije EULEKS i ukoliko bude moguće i pripadnici UNMIK-a jer je i do 2008. godine na administdrativnim prelazima bilo vidljivo prisustvo predstavnika UNMIKA koji su naplaćivali taksu na robu koja se doprema na KiM ali njihovo prisustvo nije prejudiciralo status Kosova.

To je još jedan od kamenova spoticanja na prvi pogled glatkih dogovora prethodnih srbskih vlasti sa Prištinom: očigledno da u slučaju pojave kosovskih carinika na severu pokrajine Srbi koji voze robu iz jednog dela Srbije u drugi, moraće da plaćaju budžetu samoproglašene države.

Timur Blohin,