Era televizije u boji traje 45 godina

Pre 45 godina u SSSR-u započeo je redovni televizijski prenos u boji. Tada svi stanovnici zemlje nisu imali još ni crno-bele televizore. Faktički dva pravca su se razvijala paralelno. Mada je bilo jasno da je budućnost na televiziji u boji.

U 20. veku drevni san čovečanstva se ostvario. Čarobno ogledalce i kristalna kugla koje su koristili za „videovezu“ juanci bajki, u realnosti su se pretvorili u televizore. Prvo u crno-bele. Ali vrlo brzo stručnjaci su počeli da eksperimentišu sa slikom u boji. Oslanjajući se na zaključke koje je izveo ruski naučnik Mihail Lomonosov. Još sredinom 18. veka on je pretpostavio da je ljudski vid sastavljen od tri komponente. Tačnije oko vidi samo crvenu, plavu i zelenu boju, ali prima slike kao edinstvene i raznobojne.

50-ih godina Svojetski Savez, kao i SAD, Francuska, Nemačka, Japan, probali su razne sisteme televizije u boji i pravili probne emisije. Korišćeni su mehanički i elektronski uređaji. Govori glavni stručnjak službe za tehnologije televizijskog centra Ostankino lev Lejtes.

- Postojala je čitava serija eksperimenata za izbor sistema. Bio je sistem domaće proizvodnje našeg naučno-istraživačkog instituta. Sistem PAL je isprobavan. Francuski sistem SEKAM. Na kraju je bio zabran Sekam – sovjetsko-francuski. Istovremeno je započeo prenos u Parizu i Moskvi.

Pitanje izbora sistema nije bilo samo tehničko. Da populariše Sekam u Moskvu je specijalno doleteo predsednik Francuske Šarl de Gol. Svi su shvatali da će izbor SSSR nadalje odrediti razvoj televizije na čitavom prostoru socijalističkog bloka zemalja. A za Moskvu nije u poslednjem redu bila odluka Pariza da istupi iz vojne strukture NATO bloka.

Tako je započela saradnja SSSR i Francuske. Sovjetski stručnjaci su uneli u razrade stranih kolega svoje korektive.

1. oktobra 1967. godine na Centralnoj televiziji SSSR je emitovana prva emisija u boji. A 7. novembra, na dan 50-godšinjice Velike Oktobarske revolucije, održan je prvi prenos parade na Crvenom trgu u Moskvi u boji.

Srećni vlasnici televizora u boji odmah su ocenili prednosti nove tehnologije. Osetili su je i voditelji podseća legendarni voditelj Igor Kirilov.

- Na primer nikakva šminka nam nije bila potrebna na crno-beloj. Jednostavno napuderisao si se i idi da čitaš. Televizija u boji podvlači bore, neke detalje lica koje ne treba da podvlači. Znači, bio je potreban dodatni tečni puder. Osim toga bila je potrebna određena boja odeće – belo i crno se vrlo loše slagalo na pozadini u boji. A na crno-beloj to se odlično slagalo. Tu je bila potrebna i košulja koja nije bela, već po mogućnosti bež. Da ne bude crno odelo, već braon.

Do 1980. godine u zemlji je bili već više od 7 miliona televizora u boji. Od tada je stasalo nekoliko generacija koje ne mogu da zamisle život bez televizije. Za to vreme su evoluirali sami televizori. Uvećao se kvalitet prenosa. Promenio se način emitovanja signala. Danas se na sve strane prelazi na digitalni format. Ali i to su samo etape u razvoju televizije, uvereni su stručnjaci.