Karzaj: misleći na slamu

Zapadni mediji oslikavaju previše mračnu budućnost Avganistana posle povlačenja zapadnih snaga 2014. godine, izjavio je avganistanski predsednik Hamid Karzaj. On je dopustio da to može biti forma pritiska na Kabul, kako bi se uticalo na njegove buduće govorore sa SAD o broju preostalih vojnih baza. Eksperti ne odriču u potpunosti ovu verziju, mada vide iza tog demarša težnju avgainstanskog lidera da se cenjka sa Zapadom.

Avganistan će biti siromašan, započeće nova faza građanskog rata, vratiće se talibani – na ove reference, po rečima Karzaja, svode se prognoze za period posle 2014. godine. Ako je to psihološki rat sa ciljem da se Kabulu namentu argumenti u korist prisustva baza, onda se pitanje pomoću njega neće zarešiti, uverio je Karzaj.

Javnom kritkom zapadnih medija Karzaj zaobilazi temu kontrapritiska na Zapad, pokušavaju da pokaže takođe stabilnost svog režima, objašnjava ekspert Fonda za razvoj građanskog društva Maksim Minajev.

- Mislim da je to Karzajeva politička igra, pokušaj da se još jednom ispolji čvrstoća u dijalogu sa Zapadom, u cilju sticanja određenih političkih, vojno-tehničkih i ekonomskih preferenci. Ne može se jednoznačno tvrditi da li mediji namerno slikaju mračnim perspektive razvoja republike posle odlaska koalicije ili ne. Ipak činjenica da će problemi bezbednosti u Avganistanu ostati očigledna je. Kao i učešće zemlje u međunarodnom prometu narkotika.

Osim Zapada tirada predsednika upućena je i lokalnim biračima, nastavlja Maksim Minajev.

- Karzaj ima političke oponente, spremne da vode borbu u legalnom polju, tačnije posredstvom izbornih kampanja. I oni su zaintresovani za to da preuzmu vlast, da zamene aktuelnog predsednika. Oni imaju podršku birača. I naravno ovim snagama on takođe upućuje svoju izjavu.

Igra koju igra avganistanski lider nema nikakve veze sa onim što će se u skorijoj budućnosti desiti u Avganistanu. Karzaju je vreme da razmisli o ličnim garancijama.

Da li će mu u tome pomoći strane trupe, ne zna se. Nemački nedeljnik Špigel piše da u Avganistanu posle 2014. godine treba ostaviti strani kontigent od 35 hiljada vojnika, uglavnom Amerikanaca. Ipak pitanje baza je otvoreno.

I u kontekstu tako nejasne sitaucije Karzaju malo šta preostaje, osim napada u znak odbrane. Da optuži medije za mračne prognoze. Ponovo da izjavi da strane trupe traže teroriste u avganistanskim selima umesto da ih traže u Pakistanu. Da se žali da je Zapad loše naoružao nacionalnu armiju. Da se nada u sklapanje strateškog pakta sa Pakistanom i da odmah ispostavi nerealistične uslove – da se ekcesi preko granice prekinu. A svojim kritičarima da obeća da se neće zadržati na vlasti posle drugog mandata 2014. godine i da će dati ostavku. I među takvim razgovorima treba misliti o glavnom: ko će ipak pomoći da se prostre slama odlazećem predsedniku. Isti taj Zapad, gde se verovatno neće previše uvrediti zbog kritike, ili takozvani umereni talibani?