Svakom stanovniku EU po čokolada za Nobelovu nagradu

Dobinik Nobelove nagrade za mir za 2012. postala je EU. Po mišljenju Komiteta, ova organizacija je učinila mnogo na ujedinjenju Evrope i njenom pretvaranju iz kontinenta rata u kontinent mira.Prethodnih godina odluke Nobelovog komiteta za tu nominaciju su izazivale vatrene sporove. Ako se setimo testamenta samog Alfreda Nobela, tamo je rečeno da se nagrada za mir dodeljuje licu koje je učinilo najveće blago čovečanstvu.
Teško je zamisliti gigantski kolaž lica EU, u koji ulazi 27 država. Još je teže podeliti nešto više od milion dolara na 500 miliona stanovnika EU. Još teže je shvatiti zašto je nagrada za mir dodeljena EU u celini. Mada, treba istaći da komisiju za dodelu Nobelove nagrade predvodi generalni sekretar Saveta Evrope Turbjern Jagland, ističe ekspert Instituta za nacionalnu strategiju Pavel Svjatenkov.

- Faktički isto to samonagrađivanje koje veoma liči na nagrađivanja u SSSR u vreme Brežnjeva, kada su Leonida Iljiča mnogo puta nagrađivali zvanjima Heroja Sovjetskog Saveza, književnim nagradama i slično. U datom slučaju apsurd pada ne na ličnost, već na čitav kulturni i politički prostor. Mi vidimo da je poslednjih godina Nobelova nagrada za mir bila više puta dodeljivana na osnovu faktički političkih argumenata, i dodeljuje se ne ralnim mirotvorcima, već svakakvim visokim činovnicima. Setimo se na primer da je Nobelovu nagradu praktično kao avans dobio predsednik SAD Barak Obama. Sada je odluka o dodeli Nobelove nagrade za mir EU, po meni, još besmislenija za ovu premiju. To je najsmehotvornija od svih mogućih odluka. Zato što ona svedoči kao prvo da nema dostojnog čoveka, mirotovrca i kao drugo ona svedoči o tome da nema dostojne organizacije.

Prvi ptu nagrada za mir bila je dodeljena 1901. godine Švajcarcu Anriju Djunanu, osnivaču međunarodnog komiteta Crvenog Krsta, i Francuzu Frederiku Pasiju, tvorcu udruženja borbe za mir. Kasnije su je dobile takve ličnosti kao Teodor Ruzvelt, Džozef Čemberlen, Martin Luter King, Majka Tereza, Mihail Gorbačov. Dostojno u tom nizu deluju organizacije kao što je Dečiji fond UN i Lekari bez granica. A šta je u suštini EU? to je pre svega državna birokratska formacija, ističe predsednik Komiteta Građansko društvo Svetlana Ganuškina.

- Kako ova formacija može da bude dobitnik nagrade, ko će predstavljati dobintika lično, meni je to sasvim nejasno. Sa druge, strane, šteta što Nobelov komitet nije preuzeo na sebe odgovornost za to da podrži one pravobranioce, borce za mir koji se nalaze sada u teškom položaju. Tako da se EU može nazvati mirnom državnom strukturom. Ja sam kategoriči protivnik vojnog mešanja u poslove drugih država. A to se pred našim očima već mnogo puta dešavalo – i u Avganistanu, i u Iraku, i u Libiji, i u Jugoslaviji. Zato ja takođe ne mogu čitavu tu strukturu da smatram borcem za mir. Bojim se da su u datom slučaju politički interesi prevladali nad vrednostima mira i demokratije. I to je vrlo tužno. Zato što su one u stvari stvorene u Evropi. I mi smo uvek smatrali upravo Evropu uporištem popularizacije istih tih vrednosti.

Sami evropljani se takođe prilično skeptično odnose prema dodeli Nobelove nagrade za mir EU. Kako je pisao jedan od poljskih blogera, naravno, EU zaslužuje Nobelovu nagradu, ali ne za mir, a u oblasti književnosti – za Lisabonski sporazum, i još u oblasti ekonomije za finansiranje Grčke, kako bi ona imala mogućnost da vrati kredit nemačkim i francuskim bankama.