Dugovi - svako za sebe

Nije sve mirno u evropskim kraljevinama. Škotska će glasati za nezavisnost od Velike Britanije 2014. godine. Belgijska Flandrija postavlja pitanje o pretvaranju zemlje u konfederaciju. Te vesti mnoge oduševljavaju u španskoj Kataloniji, gde već davno govore o nameri da napuste kraljevinu. Različiti regioni ne žele da plate dugove velike Evrope. Separatistička raspoloženja u Kataloniji, ekonomski najrazvijenijem regionu Španije, davno nisu nova, kao i na severu Italije u Padaniji i na jugu Nemačke – u Bavariji.

Posle održanih u Belgiji opštinskih izbora postalo je očigledno da takve ideje postoje i tamo. U Flandriji lider radikalne stranke, koja je pobedila na izborima, Nova flamanska alijansa već je pozvao vladu da počne pregovore o pretvaranju zemlje u konfederaciju. Valonija na jugu zemlje je dotaciona oblast. Razvijeniji flamanski region se ne slaže sa takvom podelom uloga. Sever, koji govori holandski, prema rečima šefa Nove flamanske alijanse Barta de Vevera, ne želi da bude krava muzara za svoje frankofonske sunarodnike. De Veveru je očito poznata bavarska parola Dosta je da hranimo Berlin! Njen autor Vilfred Šarnagl, član stranke Hrišćansko-socijalni savez, napisao je knjigu Bavarija će moći i sama, pričajući o tome da blaga oduzimaju Berlin i Brisel.

Evropski separatizam se danas zasniva ne na nacionalnom ili religioznom principu, već na ekonomskom. Jake separatističke stranke postoje u najrazvijenijim regionima, - kaže politikolog Mihail Nejžmakov.

- Uticaj škotske nacionalne stranke počeo je da raste posle toga, kada su bila otkrivena velika nalazišta nafte na škotskom epikontinentalnom pojasu. U Italiji separatistička stranka Liga Severa takođe smatra da ekonomski napredni sever ne mora da hrani ekonomski zaostali jug i Siciliju. U uslovima ekonomske krize misao o tome, zašto se mora pomagati siromašnijim regonima, samo će jačati. Separatisti će je podržavati.

Separatistička raspoloženja unutar konkretnih zemalja je deo opšte krize EU. Rukovodilac centra ekonomskih istraživanja Instituta globalizacije i socijalnih pokreta Vasilij Koltašov smatra da to može da bude početak političkih promena u EU.

- Ustvari Katalonija se ponaša kao Nemačka. Nemačka odbija da učestvuje u rešavanju ekonomskih problema. Berlin kaže da je potrebna finansijska stabilizacija, tražeći da zemlje sprovode politiku, koja ruši nacionalne ekonomije, što se ogleda u Grčkoj, Portugaliji, Španiji, Italiji. Usled toga čitavi regioni, kao što je Katalonija, govore da ne žele da sprovode takvu politiku i ne žele da budu u sastavu zemalja, koje je realizuju.

Eksperti ističu da bi  se posebni regioni mogli naći u boljoj situaciji. Odvojivši se od konkretne zemlje i od EU, oni ne bi bili opterećeni kolosalnim dugovima, koji su na ramenima Evropljana.

Kada će se realizovati i hoće li inače biti ostvarena želja niza evropskih regiona da se odvoje – ne zna se, verovatnoća je veoma mala. Premijer Belgije Elno di Runo je isključio je enenmogućnost pregovora o državnoj reformi. On je ugasio zanos Barta de Vevera, podsetivši da su u Belgiji održani mesni, a ne federalni izbori. Šef vlade Katalonije Artur Mas takođe ne nailazi na razumevanje u Madridu. Lider autonomije je obećao da će se obratiti Briselu, ako španska vlada zabrani održavanje u Kataloniji referenduma o nezavisnosti. Očigledno je da slediti primer britanskog premijera Dejvida Kamerona i prvog ministra vlade Škotske Aleksa Selmonda, koji su popisali sporazum o održavanju referenduma, na kontinetu nisu svi spremni.