Egipatski Kopti spremni da izaberu svog poglavara

Datum izbora za poglavara Koptske crkve još jednom je odložen. Hrišćanska zajednica Egipta će izabrati svog poglavara 29. oktobra, skoro mesec dana pre objavljenog roka. A ime 118. poglavara jedne od najstarijih hrišćanskih crkava biće objavljeno već 4. novembra.

Već više od pola godine Koptska crkva u Egiptu nema pogalvara. Posle smrti Pače Šenudije Trećeg, koji je bio na čelu crkve više od 40 godina i preminuo je ovog proleća u 89. godini, a hrišćanska zajednica nije posebno žurila da odredi ime novog poglavara. Izbori su se odlagali. Prvo iz političkih razloga: Kopti su strpljivo čekali ime novog predsednika zemlje. Zatim iz unutarkonfesionalnih: bilo je potrebno sastaviti spisak kandidata za patrijaršijskih presto i maksimalno ga suziti.

Jedan od verovatnih razloga aktualne ishitrenosti koptskih izbora vezan je za jačanje islamskog faktora u zemlji, smatra rukovodilac Centra za arapska i islamska istraživanja Instituta za Istok RAN Bagrat Sejranjan.

- U Egiptu danas veliku ulogu igraju Braća-muslimani, koji se tradicionalno nisu previše trpeljivo odnosili prema koptskoj zajednici u zemlji. Novi egipatski predsednik Muhamed Al Mursi, kao što se zna, bio je rukovodilac političkog krila ove stranke. Kao dalekovidi političar Mursi je obećao da će biti predsednik za sve stanovnike Egipta, ne samo muslimane, već i hrišćane. Ali unutar islamske zajednice zemlje danas postoje i radikalni tokovi, kao što su naprimer salafiti. Oni ne samo da ne priznaju postojanje koptske crkve, već smatraju da njeni vernici treba da prime islam, a država da okonča sa hrišćanstvom.

Između ostalog, politički faktor, mada je i prisutan, nije glavni u ishitrenom izboru budućeg Pape, smatra predsednik Instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.

- Komplikovanje odnosa između muslimana i hrišćana u Egiptu stalni je faktor i nema veza sa izborima Pape, izuzev kada je u toku krstaški rat, građanski rat na religioznoj osnovi ili nešto sasvim katastrofalno. Ništa od toga u datom trenutku u Egiptu ne vidimo. Bilo koja crkva, i Koptska između ostalog, nije izuzetak, ima svoj sopšstveni ritam i svoju logiku delovanja. Zato zakazivanje datuma izbora ili njegovo pomeranje je samo stvar Koptske crkve.

Kopti su jednostavno konačno odredili kandidate i rešili da više ne odugovlače proces izbora, takvu misao je izrekao za radio Glas Rsuije egipatski novinar i sociolog religije Mona Halil.

- U savremenom Koptskoj crkvi postoje tri vrlo uticajna klana. To su grupe koje predvode prilično uticajni episkopi i pretenduju na patrijaršijski presto. Koptši odlično shvataju da budući poglavar njihove crkve treba da bude čovek širokih pogleda, ali kompromisni. Danas unutar crkve postoji kolosalni problem, nerešen do danas. Reč je o razvodima među vernicima Koptima. Razvodi su kod njih zabranjeni, a jedina varijanta braka kod Egipćana je crkveni, religiozni brak. Zbog toga veliki broj Kopta danas prelazi u islam. Ovaj problem treba da reši novi poglavar. Ako novi Papa nekako reši problem, to će veoma oživeti crkveni život Kopta i dati im mogućnost da ostaju u okviru svoje crkve.

Na današnji dan na koptski presto pretenduju 2 episkopa i 3 monaha. U završni stadijum izbora će ući samo trojica. Njihova imena će biti napisana na posebnim listovima papira i biti smeštena u specijalni srebrni pehar. Konačno rešnje će doneti „nepotkupni i nepristrasni dečak“. Upravo on će izvući jednu od cedulja sa imenom novog patrijarha Aleksandrijskog i čitave Afrike.