Da li Srbi sanjaju o Evropskoj uniji?

U Srbiji se već duže vreme vode sporovi povodom stupanja zemlje u EU. Sada se sve više govori o evropskom skepticizmu. Uglavnom je to vezano sa novim uslovima za zemlju od strane Brisela. A tim pre, sa priznavnjem nezavisnosti Kosova, na šta u Srbiji niko neće pristati. Koja sada raspoloženja vladaju među građanima u pogledu evropske integracije?

Pitanje razmatra rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelena Guskova.

Od 8. do 25. septembra ove godine na molbu Beogradskog bezbedosnog centra vršeno je istraživanje javnog mnjenja u Srbiji. Pitanja su se ticala ulaska u EU, članstva u NATO-u i odobrenja nezavisnosti Kosova.

Svi rukovodioci Srbije u poslednjoj deceniji sanjali su da postanu članovi EU. Predsednik Boris Tadić učinio je ovu težnju svetom kravom svoje vlasti, glavnim smislom života, zvezdom vodiljom za sve naredne generacije, osnovnom parolom svih predizbornih kampanja. Početkom veka mnogi su verovali da će stupanje u EU doneti dugoočekivanu stabilnost i blagostanje i osigurati sigurnu egzistenciju. U septembru 2002. godine skoro 70% stanovništva Srbije se izjašnjavalo za stupanje u EU, protiv je bilo svega 12%. 2008. godine broj onih koji su se izjašnjavali „za“ smanjio se do 60%, a danas se spustio do 48%. Broj protivnika EU je skočio do 36%. Najveći broj protivnika EU živi u Beogradu, među njima je naviše onih rođenih između 1982. i 1992. godine.

Činjenicu da se omladina zalaže protiv evropske integracije neki su pokušali da objasne time da su oni živeli za vreme Slobodana Miloševića, mada oponenti uveravaju da je tavkim ljudima danas 30-39 godina i oni su upravo za EU. U toj granici odnos stavova iznosi 54:28 u korist onih koji su za EU. Njihova privrženost EU se upravo objašnjava time što je savez sa Evropom prihvatan kao alternativa režimu Slobodana Miloševića. Danas je suprotno: 54% učenika je protiv stupanja u EU, a 36 za.

Istraživanje omogućava da se razmotri zavisnost odgovora na pitanje od nivoa obrazovanja. Tako evropski put Srbije podržava 53% ljudi sa visokim obrazovanjem i 49% sa srednjim. Istovremeno svaki treći stanovnik Srbije sa univerzitetskim ili srednjim obrazovanjem danas je protivnik EU. Zanimljivo je i drugo. U prestonici živi više evropskih skeptika nego, na primer, u Vojvodini ili centralnoj Srbiji. Sami beograđani su podeljeni: 41% za, 40% protiv. Najviše onih koji podržavaju evropsku integraciju živi u Vojvodini (50%) i u Centralnoj Srbiji (48%).

Anketiranje je takođe pokazalo da što je veća plata anketiranog, to su veće simpatije prema EU. Na primer među onima koji dobijaju preko sto hiljada dinara ili oko 1000 evra mesečno, broj pristalica EU dostiže 63%. Podržavaju evropski put i siromašni, oni čija je plata manja od 20 hiljada dinara (46%). Verovatno prvi se jednostavno plaše da izgube svoj prihod i povezuju stupanje u EU sa stabilnošću svoje budućnosti, a drugi su razočarani postojećom situacijom i nadaju se da će poboljšati svoj položaj ukoliko zemlja postane članica EU.

Ako se pogledaju pristalice i protivnici EU, polazeći od njihove partijske pripadnosti, najvatrenije pristalice su članovi Dmeokratske i Liberalne stranke. Među simpatizerima Partije regiona, socijalistima, stranaka nacionalnih manjina i čak Demokratske stranke Srbije, broj pristalica takođe premašuje broj protivnika evropske integracije. Najupečatljiviji protivnici EU su članovi stranke Dveri (81%), radikali (66%) i naprednjaci (48%).

Jedno od pitanja istraživanja ticalo se bezbednosti Srbije. Trebalo je odgovoriti na pitanje koji put je za Srbiju najbolji za njenu bezbenost? 44% smatra da je to vojni neutralitet (saradnja sa svima koja nije na vojnoj osnovi), za 18% je bezbednost saradnja sa Rusijom, za 16% sa EU. I samo 4% među faktorima bezbednosti je navelo NATO.

Na konkretno pitanje o tome da li Srbija treba da postane član NATO-a, ne je odgovorilo 65% anketiranih (2011. godine bilo ih je 66%), da – 14% (2011. godine bilo ih je 16%). Ovi podaci pokazuju da broj skeptika u odnosu na NATO ima, mada i neznatnu, ali tendenciju smanjenja, kao i broj pristalica ovog vojnog bloka. Ipak nevelika razlika u brojkama pristalica i protivnika NATO-a govori o tome da se danas Srbi negativno odnose prema toj organizaciji, sećaju se bombardovanja 1999. godine i nisu spremni da razmatraju pitanje članstva u Alijansi.

Interesantni su odgovori na pitanja o Kosovu i Metohiji, o mogućim dejstvima vlade. 11% anketiranih smatra da Srbija može da prizna nezavisnost Kosova i Metohije ako to otvori put u EU. Pri tome 62% smatra da pokrajinu ne treba priznavati ni pod kakvim uslovima, a 9% se izjasnilo za to da vlasti u Srbiji priznaju nezavisnost Kosova i Metohije hitno. Pred predstojeće pregovore Beograda i Prištine ove cifre su upečatljiv pokazatelj raspoloženja u društvu i daju nedvosmisleni signal rukovodstvu zemlje u kom pravcu treba voditi pregovore i šta treba da postane njihov krajnji rezultat. Poslednja izjava predsednika Tomislava Nikolića o tome da nezavisnost Kosova nikada neće postati uslov za stupanje u EU govori o tome da je ovaj signal saslušan.

Danas je objavljena statistika Ministarstva za rad i socijalnu politiku, prema kojoj sto hiljada građana Srbije živi ispod ivice siromaštva, svaki deseti dobija nekakvu socijalnu pomoć, a svakog meseca ovaj broj se uvećava za 1300 ljudi. Zvanično u zemlji ima 760 hiljada nezaposlenih, ali stručnjaci su skloni da govore o cifri od milion i 200 hiljda onih koji nemaju posao.

Jelena Guskova,