Izbor umornih

Predizborni ukrajinski maraton približava se finišu. U nedelju će se saznati ko je pobednik trke.

Aktuelna predizborna kamapnja postala je vrlo predvidiva i dosadna u Ukrajini, do takvog zaključka su došli svi eksperti i posmatrači koje je anketirao Glas Rusije. Kao osnovni uzrok ove apatije oni navode objektivni zamor birača i očiglednu odvojenost teatra političkih postavki od svakodnevnog ukrajinskog života. Obične Ukrajince više brinu problemi medicinskog osiguranja, korupcije, vođenja biznisa i rasta poreza. Za sve ove godine stalnih izbora i neprekidnog „majdana“ sva ova pitanja nisu ni bila rešena.

Ovaj umor je ozbiljno snizio i protestni potencijal zemlje. Politikolozi govore da drugog „majdana“ posle izbora neće biti. Raspoloženja u drutšvu su daleko od revolucionarnih.

U stvari aktualna infantilnost birača je simptom ozbiljniji i čak opasan. U suštini, izbori su prestali da interesuju stanovništvo u onoj meri u kojoj su ga interesovali još pre 4 godine, zato što smena političkih snaga nikako ne utiče na standard.

Po rečima politikologa, predizborna kampanja i drugi talas ekonomske krize ojačali su one probleme koji su birnuli društvo i ranije. Ekspert Kijevskog centra za politička istraživanja i konfliktologiu Denis Kirjuhin smatra da su ovi problemi vezani u prvom redu sa tim da država neefinasko vrši svoje funkcije.

- Reč je o nedovoljnoj borbi vlasti protiv korupcije, o socijalnoj zaštiti, o preponama u razvoju srednjeg i malog biznisa, tačnije zadacima čija rešenja tradicionalno zavise direktno i samo od države. Rast cena lekova je još jedna glavobolja. Da ne govorim o tome da su penzije smehotvorno niske. Prelazak medicine na komercijalne tokove dovodi do rasta socijalne napetosti. A zbog promene poreskog zakonodavstva nedavno su takođe bile masovne akcije protesta. Sve to rađa osećaj nemira i nezadovoljenosti, koji je posebno primetan u vreme predizborne kampanje.

Potpredsednik Centra za istraživanja korporativnih odnosa Rostislav Iščenko smatra da se u Ukrajini život prosečnog birača komplikuje i čisto nacionalnim političkim i geografskim osobenostima.

- Kod nas situacija nije sasvim standardna, zato što zemlju razjeda konflikt između bogatih i ostalih. Tu je još i etnički konflikt između Zapadne i Istočne Ukrajine. Zato u značajnoj meri politički sukob se prenosi iz socijalne ravni na etničku. U svakom od dva formalna dela Ukrajine birač podržava svoje kandidate samo zbog odosa prema ukrajinizaciji i prijateljstvu sa Rusijom. Ekonosmke platforme tamo i ovde su jednake. Osim toga, narod brinu stalno rastuće komunalne tarife, koje će uskor za većinu građana postati nemoguće za plaćanje. Brine ukidanje moratorijuma na prodaju zemlje: to dovodi u opasnost 14,5 miliona seoskih stanovnika. Brine to što je ukrajinska industrija ponovo na ivici kolapsa. Zbog propuštenih godina, kada nije bila sprovedena modernizacija, skočile su cene energenata i bila su izgubljena spoljna tržišta, niz preduzeća se našao na ivici zatvaranja, radna mesta se ukidaju.

Aktuelni parlamentarni izbori odviaju se u kontekstu prognoza o mogućem krahu nacionalne valute odmah posle glasanja. Sve češće prognoze obećavaju i porast nezaposlenosti, i nemogućnost ispunjavanja budžetskih obaveza pre svega pred nezaštićenim slojevima stanovništva.

Nije slučajno prošle nedelje Viktor Janukovič u televizijskom obraćanju povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva izjavio da su se u zemlji pojavili znaci poboljšanja stanja najsiromašnijih slojeva stanovništva. On je istakao da uslovima međunarodne krize Ukrajina ne smanjuje budžetske troškove za socijalne programe, ne smanjuje penzije i plate. Prema podacima koje je izneo Janukovič, nivo krajnje bede u zemlji i pokazatelj njene dubine su najniži od 2001. godine, a nivo aspolutne bede smanjen je sa 16,8% 2010. godine do 14,6% 2011. godine.

Odvojenost političara od problema birača i umor birača zbog neispunjenih obećanja političara već su dali svoje gorke plodove. Danas u Ukrajini ostala je jedna aktivna biračka klasa – penzioneri. Omladina i dae poziva da se „oduzme baki lična karta“.