Spomenik mrtvima, a šta živima?

U Berlinu u svečanoj atmosferi kancelar Angela Merkel je otkrila spomenik Romima koje su ubili nacisti. Na ceremoniju je bila pozvana najpoznatija ruska romkinja, doktor istorijskih nauka, potpredsednik Međunarodnog saveza Roma Nadežda Demetr. Ali u Nemačku ona nije otišla. Zašto? – pitali smo Nadeždu Georgijevnu:

- Tako su se stekle okolnosti, zbog čega veoma žalim. Zato što, neću se uplašiti visokoparnih reči – ovaj događaj je zaista istorijski. Mnogi Romi su poginuli u Buhenvaldu, Treblinki, Aušvicu, u Dahau, Ravensbrjuku, Mauthauzenu. O romskom holokaustu skoro ništa ne govore, tragedija je ostala kao neprimećena u svetu. Zvanična cifra ubijenih je 50 hiljada, ali realnu ne zna niko. Svaki vojnik Vermahta je mogao da strelja čitav tabor u šumi – i nikakvi dokumenti nisu ostajali. Hitler je smatrao Rome ljudskim smećem. Pord homoseksualaca, ludaka, neizlečivo bolesnih, narkomana i Jevreja oni su podlegali bespoštednom uništavanju. Zna se da je u Estoniji i Hrvatskoj bilo ubijeno preko 90% Roma koji su tamo živeli, u Poljskoj do 70%, u SSSR na okupiranim teritorijama najmanje polovine etnosa...

8. aprila na Međunarodni dan Roma uvek bacamo venac u vodu, sećajući se poginulih. Bacamo u vodu zato što spomenika na zemlji nije bilo nigde u svetu. Dobro je što su ga postavili bar posle 67 godina posle završetka rata. Pri tome u Nemačkoj, što je posebno vredno.

Smatra se da nemački Romi žive bolje nego predstavnici slobodnog plemena u drugim evropskim zemljama. Ali i iz Nemačke deportuju kosovske Rome. A iz Francuske – rumunske i bugarske. Antiromski marševi su zabeleženi u Bugarskoj. Može se nabrajati bez kraja. Da, u Berlinu je postavljen spomenik ubijenim Romima, ali šta evropljani rade sa živima?

Nadežda Demetr:

- Usvojena je čitava strategija nacionalne politike u pogledu Roma, sračunata do 2020. godine. Deluje program Decenija integracije Roma: 2005-2015. Nacionalne vlade, Svetska Banka, mecena Džordž Soros daju novac za integraciju Roma u društvo, za njihovo zapošljavanje i zdravstvo. O problemu se mnogo govori na nivou UN, Saveta Evrope, EU. Ali... koji god članak da se pojavi u medijima, sve je negativno na račun Roma. Etnos stabilno asociraju sa kriminalom, antisanitarnim uslovima i trgovinom narkoticima. Zašto, kupujući stan u Češđkoj, vlasnik obavezno pita: nema li u blizini romske porodice? Nehotice se setiš minulih vremena. U Istočnoj Evropi, u takozvanom socijalističkom bloku, Romi su živeli bolje. Ne, ne, Romi, jasno je, nisu sveti. Često oni se suprotstavljaju adaptaciji u društvo, ne žele da daju decu u školu. Upostavljen je sistem klanova, gde vlada baron, a siromašni Romi su primorani da mu služe za groš, zarađujući sredstva trgovinom i krađom. Otuda i koreni romskog problema.

- On postoji i u Rusiji, mada se kod nas prema Romima odnose drugačije nego u zemljama EU. Radi genetsko sećanje, smatra Nadežda Demetr. U Rusiji, gde su oni stigli u 17. veku, odmah su ih zavoleli. Puštali u kuće, delili hranu, primili muzičku kulturu kao svoju. Sva ruska klasična književnost je prožeta dobrim odnosom prema nomadskom plemenu. I nikada za sve godine i vekove nije bilo ni jednog zakona koji diskriminiše Rome. Naravno i kod nas kao i u Evropi postoji nacionalna netrpeljivost, postoje krajnji desničari sa njihovim parolama: Rusija za Ruse! kao Finsa za prave Fince! Spomenik u Berlinu podignut ubijenim Romima je podsećanje na to čime se završavaju slični pozivi.