Josif Brodski otkriva tajne

Za 25. godišnjicu uručivanja Josifu Brodskom Nobelove nagrade za književnost ruski čitaoci su dobili poklon. Za taj jubilej je krajem oktobra štampan puni opis života tog jednog od najsloženijih i najtalentovanijih pesnika 20. veka.

U svojoj knjizi rusko-britanski filolog Valentina Poluhina je pružila ključ za tajne Josifa Brodskog. Otkrila njegove slabo poznate pesme i prvi put objavila jedinstvene fotografije. Knjiga londonskog istoričara književnosti Valentine Poluhine «Euterpa i Klija Josifa Brodskog» je enciklopedijski rad i uzbudljivo štivo istovremeno. U nazivu nisu slučajno pomenuta imena dve muze – lirske poezije i istorije. U lirskoj poeziji, dramskoj umetnosti i prozi Brodskog suočavale su se epohe i kulture. Ovidije je razgovarao sa Danteom, a najveći engleski barokni pesnik Džon Don s američkim liričarom iz 20. veka Robertom Frostom. Složena poezija Brodskog, koja podseća na pazl od citata, to je istorijat svetske kulture u stihovima. Istovremeno je on osnovano mogao da kaže za sebe: Gde sam ja, tamo je i ruska književnost. Brodski je bio naslednik velikih ruskih pesnika iz 19. i 20. veka. Njegova otrića o sebi mogu se naći u njegovom razmišljanju o svojim književnim prethodnicima, - rekla je Valentina Poluhina u intervjuu Glasu Rusije.

- Strancima savetujem da počnu čitanje Brodskog od njegovih eseja. Kada piše o Cvetajevoj, Ahmatovoj, Frostu ili Hariju, on u znatnoj meri piše o sebi. Oni su njegovi pesnički roditelji. Josif tvrdi: Ja ne lažem, nisam filozof. Međutim, on je filozof, i te kakav! U eseju on kaže da pesnci i filozofi govore o istom, samo filozofi – dugačko, a pesnici kratko. On je veliki pesnik jer je višeslojni. Proučavajući njegovo stvaralaštvo u toku 30 godina, ponovo čitam njegove pesme po ko zna koji put i nalazim u njima nešto, što nisam primetila ranije. To je bek, koji te obogaćuje.

Brodski je živeo u toku 55 godina – on je umro 1996. godine. Sve do sada u njegovom životu ima mnogo tajni – on kao da je stavio zavese, - kaže Valentina Poluhina. Zatvoreni su za publiku njegovi dnevnici. I na stvaranje svoje autorizovane biografije pesnik je stavio veto sve do 2071. godine. Do tog vremena, smatrao je on, iz letopisa njegovog života će ishlapeti čitava politika, ostaće samo radovi i dani. Inače, van političkog konteksta ne bi bilo pravo da se opisuje njegov život, jer je u SSSR-u pesnik bio osuđen za gotovanstvo i poslat u prognanstvo. 1972. godine su Brodskog faktički naterali da emigrira. On se nastanio u SAD-ama, gde se mnogo bavio predavanjem i prevodima. 1986. godine je zbornik eseja Brodskog bio priznat najboljom književno-kritičkom knjigom godine. 1987. godine je njemu dodeljena nobelova nagrada za sveobuhvatno stvaralaštvo.

Pesnik i prevodilac Tatjana Ščerbina dodaje komentar knjizi o Brodskom: to je pesnik, koji je skoro isto toliko velik kao i Aleksandar Puškin.

- Valentina Poluhina je rekla da je Brodski danas nedovoljno ocenjen. Čini mi se da je on s pravom ocenjen. Oni ljudi, za koje je to važno, svesni su da je to najveći ruski pesnik. Ako se nazovu dva velika ruska pesnika, to su Puškin i Brodski. Brodski je veliko kalemljenje engleskojezične književnosti.