Letonija prelazi na evro

Vlada Letonije odobrila je nacrt zakona o prelasku na evropsku valutu od 1. januara 2014. godine. Do tada vlada zemlje treba da zadrži nivo državnog duga ispod granice od 60% unutrašnjeg bruto proizvoda, a deficit budžeta ne treba da premašuje 3% godišnje.

Samo ako Rigi pođe za rukom da ispuni takve parametre, Brisel će joj otvoriti vrata zone evra. Ali neki eksperti su uvereni da do toga može i da ne dođe. Ekonomisti fonda Nobelovca Nuriela Rubinija revidirali su svoju kartu scenarija za zonu evra: Grčka i Portugalija će je napustiti praktično u bilo kojim okolnostima. Mišljenje eksperta je da valutni savez neće preživeti narednu godinu u aktualnom stanju, što znači Riga je požurila da sahrani lat.

Prvi put o želji da uđe u valutnu alijansu Letonija je počela da govori još od trenutka njenog formiranja. Korist od članstva u zoni evra je očigledna – to je teritorija slobodne trgovine. Nikakvih barijera i administrativnih pregrada. Evro je valuta prepoznatljiva u svetu, a zemlje koje joj veruju imaju poverenje međunarodnih investitora. Letonija se i dalje nada da će stupanjem u zonu evra dobiti neko osiguranje. Osim toga, integracija ekonomija omogućiće Rigi da pribegava pomoći suseda ako ona bude neophodna, komentariše nezavisni analitičar Sergej Trofimov.

- To je dostup jeftinom finansiranju, koje predstavlja ECB u datom trenutku. Recimo tako da je to mogućnost privlačenja jeftinog novca u valuti koja će biti uvedena u zemlji, što će omogućiti da se najefikasnije razvija sopstvena proizvodnja i ekonomija u celini.

Ipak stanje stvari u Evropi danas navodi da se dva puta zamislimo da li je Letoniji potreban evro. Prema podacima statističke uprave u Rigi, unutrašnji bruto proizvod zemlje će ove godine skočiti za 3%. Vrlo dobro u poređenju sa ostalim državama zone evra. Takvoj situaciji bi pozavidele Grčka i Portugalija, koje po mišljenju uglednih ekonomista rizikuju da izađu ne samo iz zone evra, već i da napuste EU. Između ostalog u Letoniji takođe nije uvek sve išlo glatko u ekonomiji, govori direktor Odeljenja za strateške analize kompanije FBK Igor Nikolajev.

- Pokazatelj pada unutrašnjeg bruto proizvoda u Letoniji u najakutnijoj kriznoj 2009. godini izneo je 18%. To je bio najgori rezultat u svetu. Ako postoji želja da se stupi u zonu evra, ona je diktirana samo time što postoji nada da će to poboljšati stanje stvari u ekonomiji zemlje.

Danas Letonija deluje solidno na međunarodnoj sceni. Deficit budžeta nalazi se u koridoru do 3% godišnje, kao što to zahteva Brisel. Ali eksperti su uvereni da zemlja to duguje upravo tome što se ne nalazi u zoni evra. I iskustvo susedne Finske to samo dokazuje. Helsinki se već skeptički odnosi prema ideji uvođenja evra. Između ostalog, takvog mišljenja pridržava se oko 60% stanovništva Letonije. Vlada ima još nešto više od godinu dana da se predomisli i ne sahrani stari dobri lat.