Grob Džingiskana treba tražiti u Tuvi

Niz godina mesto poslednjeg utočišta Velikog Džingiskana je objekat traganja i sporova naučnika i tragačima za zakopanim blagom mnogih zemalja sveta. U Mongoliji smatraju da se grob njihovog velikog pretka nalazi negde u planinskim predelima severno od Ulan-Batora. Po legendi, sahranili su ga na planini burhan-Haldun. 90-ih godina u Mongoliju i ove predele u cilju da nađu grob Džingiskana nagrnule su američke i japanske ekspedicije. One su potrošile na trganje milione dolara, ali napori su bili uzaludni.

Kineski naučnici poslednjih godina insistiraju na tome da grob Džingiskana treba da se nalazi na teritoriji Kine, u blizini monglosko-kineske granice, u podnožju Altajskih planina. Glavni argument učesnika ekspedicije iz grada Urumči je to što je upravo preko ovog regiona više puta prolazio Džingiskan za vreme pohoda na zemlju Tanguta Si Sija. To je država u severnoj Kini koja je pala pod udarima njegove mnogobrojne armije 1227. godine. Za vreme pohoda na Tangute Džingiskan je umro.

Grob Džingiskana treba tražiti u Tuvi, jer istorijska domovina voskovođe se nalazi na teritoriji drevnih Urjanhajaca, tačnije Tuvinaca. Ovu hipotezu je izneo doktor istorije, profesor Tuvinskog državnog univerziteta Nikolaj Abajev. Pridržavaju je se i drugi ruski naučnici. Poznati ruski istoričar, stručnjak za Mongoliju Jelena Bojkova smatra:

- Pitanje groba Džingiskana treba povezati sa pitanjem njegove domovine, gde po tradiciji treba da se nalazi grob. Većina istoričara u Rusiji smatra da su preci Džingiskana rodom ili iz Sajano-Altaja, što je jednako teritoriji savremene Tuve, ili iz Severozpadne Mongolije, što je u regionu jezera Hubsugul, gde žive Tuvinci.

Po mišljenju Jelene Bojkove, tvrđenje kineskih naučnika o tome da je Džingiskan sahranjen na tertioriji Kine sporno je i zahteva relavantnije argumente:

- Mislim da Kinezi osim čisto naučnog interesa prema grobnici legendarnog vojskovođe imaju i izvestan politički interes prema caru poštovanom u Mongoliji. Peking na taj način želi da pokaže svom susedu ko je pravi i neosporni lider u regionu.

Postoji još jedna činjenica koja potvrđuje hipotezu ruskih naučnika o grobnici Džingiskana. Po jednom od poznatih predanja, čuvanje teritorije gde su sahranili kana bilo je povereno vojnicima iz plemena Urjanhit, oslobođenog iz tog razloga od vojne službe. Urjanhitima ili Urjanhama su nazivali na mongolskom pretke savremenih Tuvinaca. Kasnije je obezbeđenje bilo ukinuto i vremenom je grob bio izgubljen. To ne čudi, jer po predanju kako bi se grob Džingiskana sačuvao od pljačkaša, njega je utabalo, sravnivši sa zemljom, hiljadu konja.

Olga Pavlovič,