U Palestini se vidi iranski trag

Izraelska armija se priprema da proširi dejstva u sektoru Gaza. Ministarstvo odbrane jevrejske države je već dobilo dozvolu za pozivanje 75 hiljada rezervista. Radi poređenja: 2008. godine za vreme operacije Liveno olovo iz rezerve je bilo pozvano svega 10 hiljada vojnika. Eksperti smatraju da tako veliko zaoštravnje palestinsko-izraelskog konflikta ide na ruku u prvom redu Iranu.

U sukob Izraela i palestinske grupacije Hamas uključuje se sve više spoljnih faktora. Interese Palestinaca brane Egipat i Tunis. A emir Katara izjavio je da muslimanski svet koji je zbio redove posle „arapskog proleća“ treba da prući žestok otpor Izraelu. Indikativno je da su i Egipat, i Tunis i Katar sunitske države. tačnije njihovo stanovništvo se pridržava one grane islama kao i Palestinci. Ipak glavnu korist od konflikta u sektoru Gaza može da izvuče šiitski Iran. Odnosi Tel-Aviva i Teherana krajnje su napeti zbog iranskog nuklearnog programa. Izrael je spreman da napadne Islamsku Republiku, samo da ona ne dobije nuklearno oružje. Odvlačenje pažnje Izraelaca na borbu sa Hamasom znači odlaganje početka ove kampanje, smatra stariji naučni saradnik Insituta za Istok Vladimir Sažin.

- Prilikom bilo kog rasporeda snaga oružani sukob između Palestinaca i Izraela ide na ruku Iranu. I u propagandnom pogledu, i u čisto vojnom i političkom. Pošto ona situacija koja se sada dešava u sektoru Gaza u svakom slučaju odlaže mogući početak borbenih dejstava Izraela protiv nuklearnih objekata Irana.

Još relativno nedavno Iran je bio glavni sponzor Hamasa. Sada ovu ulogu vrši Katar, a uticaj Islamske Republike na Palestince je popustio. Zato teško da je palestinska grupacija počela da deluje na direktni ukaz Teherana. Ali istovremeno ne sme se isključiti da je on bio podstrekač aktualnog konflikta sa Izraelom. Između ostalog, i bez iranskog faktora Hamas i Izrael bi imali razlog da započnu vojna dejstva, govori docent katedre za istok MGIMO Nikolaj Surkov.

- Mislim da je zaoštravanje konflikta diktirano unutrašnjim razlozima sa tačke gledišta Hamasa. Moguće i Izrael je imao interes, pošto iz tog zaoštravanja obe strane će izneti neki politički kapital: Netenjahu sa tačke gledišta budućih izbora, a Hamas, pokazavši svoju istrajnost i spremnos da se bori protiv Izraela.

Sitaucija u regionu rizikuje da postane još zamršenija. Desiće se to ako se u oružani konflikt sa Izraelom nađe uvučena Sirija. Prošlog vikenda Izrael je prvi put od 1973. godine otvorio artiljerijsku vatru po sirijskoj teritoriji. to je bio odgovor na to što su Sirijci gađali borbeno vozilo izraelske armije u regionu Golanskih visoravni. Komentarišući ovu situaciju, premijer Benjamin Netenjahu je obećao da će Izrael i nadalje žestoko reagovati na slične provokacije. Isina, za eskalaciju sirijsko-izraelskog konflikta u stvari nije zainteresovana ni jedna od strana, pošto svaka od njih ima probleme i bez toga. Izrael i tako vodi borbena dejstva u Gazi, a u Siriji već godinu dana traje građanski rat.