``Onlajn`` šoping do gubitka svesti

Kineski psihoanalitičari nisu u šali zabrinuti za duševno zdravlje nacije. Prema rezultatima praznika internet-trgovine koji je održan 11. novembra u Kini ispostavilo se da virtuelna komercijla pretvara ljude u trome, socijalno-pasivne virtuelne-šopoholičare. U čitavom svetu psiholozi već odavno pokušavaju da utvrde stepen zavisnosti građana od pojedinog pravca internet-aktivnosti.

U toku grancioznog praznika jedan od klijenata virtuelne prodavnice satima se nije odvajao od kompjutera. Kako saopštava kineski list Huancju šibao, ovaj napredni korisnik nije jeo i nije pio i na kraju je bez svesti bio prebačen u bolnicu.

Lekari ne prestaju da spore da li je tradicionalna šopomanija bolest ili ne. Ali slične pojave vezane za internet su mnogo opasnije, smatraju neki psiholozi. Obična kupovina po prodavnicima, čak ako se obavlja individualno, podrazumeva i uključenost u neku komunikaciju sa realnim svetom. Za razliku od nje onlajn-šoping je uglavnom strogo lični proces. Čovek podložan takvoj strasti može danima da sedi pred monitorom, postepeno gubeći interesovanje za realne veze sa ljudima.

Osim prednosti koje internet-komercija pruža svojim klijentima, ona je pripremila gomilu zamki kako bi ne samo primamila kupca, već i ostavila ga zauvek na nekom sajtu. Pre svega, onlajn-kupovina se obavlja vrlo lako i komforno.

U Rusiji već postoje primeri da su ljudi postajali zavisni od zadovoljstva onlajn-šopinga. Laki slučajevi su kada, pripremajući se za kupovinu, oni sede na sajtovima desetak sati. U teškim slučajevima kupci troše novac iz porodičnog budžeta na sasvim nepotrebne stvari.

Sa svoje strane, naučni rukovodilac Instituta za praktičnu psihologiju Visoke škole ekonomije Tahir Bazarov uopšte ne vidi opasnost u masovnom internet-šopingu:

- U datom slučaju to nije problem, to je fiksacija promena koje se dešavaju među građanima. Ja bih to nazvao automonizacijom ličnosti. Ljudi danas hoće samostlano da donose odluke, i interakcija preko mreže omogućava da se osećaju autonomnije, samostalnije u donošenju odluka. Čak mislim da nije stvar u tome što su takve kupovine štedljivije.

Drugi razlog lutanja po Internet prodavnicima je težnja da se spase od nametljive pažnje prodavca u običnoj prodavnici.

Očigledno je da je onlajn-šopoholizam samo vrsta internet zavisnosti. Neki analitičari samtraju da sam taj termin nije drugo do posledica jednog od stabilnih socijalnih strahova. U celini, po ocenama, na primer, američkih istraživača, ukupan broj zaista zavisnih ljudi od Interneta ne premašuje 1-1,5% korisnika mreže. Koliko je to uporedivo sa brojem ličnosti koje su pod uticajem piva, votke, marihuane ili pugubnijih poroka, pokazaće očigledno naredna istraživanja.