Rubens s Urala?

Rubensovo remek-delo čuva se ne u Beču, već u ruskom provincijalnom muzeju. To je izjava direktora Irbitskog državnog muzeja likovnih umetnosti koja je izazvala efekat bombe.

Prošle nedelje predstavnici muzeja su saopštili da se u muzejskoj zbirci čuva Pokajnica Marija Magdalena sa sestrom Marfom – autentična slika koju je naslikao jedan od najpoznatijih umetnika u istoriji svetskog slikarstva – Pietra Paula Rubensa. Ova senzacija sasvim je usporediva sa najvećim svetskim otkrićima poslednjih godina, takvim kao što je rad Leonarda Da Vinčija Spasilac sveta, koji se dugo smatrao izgubljenim.

Irbit je mali grad u Sverdlovskoj oblasti, 200 kilometara od Jekaterinburga. Platno je bilo predato Irbitskom muzeju iz Državnog Ermitaža 1976. godine. Tada stručnjaci najvećeg muzeja u zemlji nisu sumnjali da šalju na Ural toliko vredno umetničko delo.

Sada je direktor Irbitskog muzeja Valerij Karpov rešio da dokaže da slika koja se dugo smatrala kopijom remek-dela Rubensa, čiji se original dugo čuva u bečkom Likovno-istorijskom muzeju, u svari naslikana četkicom samog čuvenog Flamanca.

Radi toga je bila izvedena hemijsko-tehnološka ekspertiza. Njeni rezultati su dali povod za tako glasnu izjavu. Ipak, šef laboratorije restauracije slikarstva Ermitaža Viktor Korobov, pregledavši sliku, izneo je suzdržaniju verziju. Po njegovom mišljenju, slika je bila naslikana u radionici Rubensa uz lično učešće umetnika. Kako smatra ekspert Ministarstva kulture RF za kulturne vrednsoti, istoričar umetnosti Viktorija Lapteva,

- Novost o pronalasku, tačnije novoj atributici rada velikog flamanskog umetnika Pitera Paula Rubensa Pokajnica Marija Magdalena sa sestrom Marfom neusminjvo navodi da se o mnogome zamislimo. Između ostalog o nivou muzejske ekspertize, rekla je ona u intervjuu za Glas Rusije.

Očigledno, u želji da učini svoju izjavu još senzacionalnijom, direktor Irbitskog muzeja je pretpostavio da se u Bečkom muzeju čuva ne original, već kasnija kopija. I sada, po njegovom mišljenju, austrijski stručnjaci treba da izvrše ekspertizu kako bi dokazali autentičnost svog platna.

Ipak eksperti se skeptično odnose prema sličnim senzacijama.

- Mislim da je Bečki muzej odavno sve proverio, sa svim skupim ekspertizama. U svakom slučaju, godpoda iz Irbitskog državnog muzeja likovnih umetnosti treba da budu opreznija sa sličnim izjavama. I vrlo pažljiva u formulacijama. Inače se u svetu pojavljuju nezdrave senzacije koje tako voli publika, smatra viktorija Lapteva.

Armen Apresjan,