Pirati: kako da se ne potone u politici?

Stranka pirata u Nemačkoj ozbiljno se priprema za izbore u nemački parlament 2013. godine, zbog čega je na svom kogresu prošlog vikenda usvojila predizborni proram, koji dotiče bukvalno sve najvažnije sfere života. Eksperti ističu da se na svetskoj političkoj sceni pojavljuje sve više alternativnih pokreta koji postepeno oduzimaju glasove birača tradicionalnim strankama.

Prvobitno su se Pirati pojavili 2006. godine u Švedskoj kao protestno udruženje internet-korisnika, koji su istupali protiv strogih metoda zaštite autorskih prava. Postepeno su se Pirati proširili na više od 40 država sveta. Sada međunarodni pokret Pirata okuplja svoje prisalice u skoro devet desetina zemalja na svim kontinentima. Pravo na privatni život na Internetu i u realnom životu, slobdna razmena intelektualnih informacija – zajednički su ciljevi piratske internacionale.

Na poprištu svakodnevne društveno-političke delatnosti najrezultativniji su bili Šveđani i Nemci. Šveđani su 2009. godine pošteno dobili dva mesta u Evropskom parlamentu.

Sa svoje strane nemački Pirati su 2009. godine su osvojili po jedno mesto u opštinama Minster, Ahen i mal te ne prošli u parlament. Popularnost Piratima su dodale i parole o besplatnom obrazovanju i slobodnoj vožnji u javnom saobraćaju.

Tradicionalne stranke gube sve više stalnih birača, što pogoduje formrianju novih partija, primetio je u intervjuu za Glas Rusije profesor politikologije Bonskog univerziteta Gerd Langut.

- Radi se o tome što se današnje društvo karakteriše velikim individualizmom. Ljudi uglavnom ne mare za velike političke ciljeve i velike stranke. Oni žele da preko novih stranki ostvare privatne ciljeve. Zašto su ljudi odabrali piratsku pariju? Zato što se ona zalaže protiv svega, zato što je ona drugačija po stilu. Prvo je to bio efekat neočekivanosti. Pojavilo se nešto novo. Otuda i simpatija, ali na federalnom nivou ona nema šanse.

Neki predlozi Pirata su zaista zanimljivi, rekao je u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac Centra za nemačka istraćivanja Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- Ali u svakom slučaju to je protest i oni koji glasaju za ovu stranku u mnogome se izjašnjavaju protiv drugih stranaka, a ne toliko u korist Partije pirata. Do septembra naredne godine biće zanimljivo posmatrati koliko će protestno biračko telo prihvatiti one partijske stavove, one programe koje pirati pokušaju da iznesu na razmatranje tokom narednih meseci.

Uopšte, primećuju eksperti, u celini evropski birači su prestali bitno da razlikuju tradicionalne partije, njihova programska dejstva. Umor od političke svakodnevice je tendencija karakteristična za čitavu Evropu. Ali ne sme se zaboraviti da su nekada na primer zeleni bili prava alternativa i levim i desnim. Dok se nisu rastvorili u velikoj politici.