Sećanje na „ruskog Leonarda“

Pavla Florenskog sa razlogom zovu „ruskim Leonardom da Vinči“. Njegova dostignuća u najrazličitijim oblastima ljudskog znanja ne mogu se nabrojati. Izvršio je veliki uticaj na razvoj filozofije i teologije, filologije i istorije umetnosti, matematike i fizike.

U radovima Florenskog skladno su objedinjena naučna istraživanja i hrišćanski pogled na svet. Retki rukopisi, lične stvari i fotografije iz porodične arhive ovog ruskog sveštenika, filozofa i naučnika predstavljeni su na izložbi, koja je otvorena u moskovskom Multimedijalnom art muzeju.

Florenski je imao tragičnu sudbinu. Sveštenik, u revolucionarnim godinama nije odbio duhovni poziv, nije postao emigrant, odgovorivši rečima apostola Pavla: „Budi zadovoljan onim što imaš“. Kada su rušene crkve, maštao je o osnivanju muzeja u Troicko-Sergijevskoj lavri. Predavao je filozofiju na duhovnoj akademiji.

Njegova razmišljanja o pravoslavlju aktuelna su i danas. „Ruska vera je nastala na uzajamnom dejstvu tri sile: grčke vere, koju su nam doneli vizantijski monasi i sveštenici, slovenskog paganstva, koje je dočekalo tu novu veru i ruskog nacionalnog karaktera, koji je na svoj način primio vizantijsko pravoslavlje i preradio ga u svom duhu – pisao je Florenski.

1933. godine naučnik je optužen za kontrarevolucionarnu delatnost i poslat u progonstvo na Daleki Istok. Godinu dana kasnije premešten je u Solovecki logor posebne namene. 8. decembra 1937. godine Pavel Florenski je bio streljan.

Od rane mladosti Florenski se oduševljavao fotografijom. Upravo u fotografijama je nalazio utehu u teškim trenucima života. U radovima i na časovima izneo je osnove filozofije fotografije. Ali on se nije ograničio samo na teoriju. Početkom tridesetih godina usavršio je uređaj, koja omogućava fotografisanje u infracrvenoj i ultraljubičastoj svetlosti, van vidljivog spektra. U progonstvu, baveći se večitim ledom i ledenim kristalima, Florenski je napravio specijalnu kameru za mikroskop postavši jedna od osnivača mikrofotografije.

Na izložbi u Multimedijalnom art muzeju izloženi su crteži Florenskog, namenjeni studentima: šema teritorijalnih migracija antičke filozofije i serija ilustracija za rad „Imaginarno u geometriji“. Treba posebno napomenuti da je prvi put izložen crtež za rad „Okrenuta perspektiva“, koji je posvećen razmatranju percepcije i metoda umetničkog predstavljanja sveta.

„Nažalost, zaboravljamo naše nacionalno blago. Florenski i njegovo stvaralaštvo predstavlja ono čime Rusija može da se ponosi“, naglasila je na otvaranju izložbe direktorka Multimedijalnog art muzeja Olga Sviblova.

Armen Apresjan,