Jevreji podsetili Evrpljane na izgubljenu svojinu

Evropske zemlje bivšeg socijalističkog tabora treba da vrate Jevrejima imovinu, oduzetu za vreme Holokausta ili da isplate kompenzacije. Takvu izjavu dao je predsednik svetskog jevrejskog kongresa Ron Lauder. Po ocenama eksperata, reč je o milijardama dolara.

U svom izlaganju Ron Lauder je podsetio da zemlje Istočne Evrope ne žure da isplaćuju kompenzacije Jevrejima. Tako je Poljska obustavila proces izmene zakonodavstva usmeren na formiranje pravne baze za takve isplate. Rumunska birokratija takođe koči proces isplate kompenzacija. Ipak najgore stvari stoje u baltičkim zemljama. Na primer, u Letoniji uopšte nema zakona o kompenzacijama Jevrejima, posradalim 40-ih godina prošlog veka. I to iako zvanična Riga voli da razmišlja koliko je Rusija dužna za godine boravka baltičkih republika u sastavu SSSR, govori rukovodilac istraživačkih programa fonda Istorijsko sećanje Vladimir Simindej.

- Baltičke elite su navikle da vide sebe u trpnom obliku – sa njima su nešto radili, okupirali ih i slično. Veoma im je teško da priznaju da su mnogi predstavnici njihovog etnosa bili saučesnici nacističkih zverstava – ubistava Jevreja i Slovena. O tome prećutkuju. I tim pre kada se postavlja pitanje kompenzacije jevrejskoj opštini, kod njih to izaziva određeni protest.

Vrednost imovine koju su Jevreji izgubili za vreme Holokausta u Istočnoj Evropi izračunava se milijardama dolara. Samo u Letonii jevrejskim organizacijama pre rata pripadalo je oko 270 zgrada. Ipak ovde se ne radi samo o novcu, objašnjava predsednik izraelskog Instituta istočnog partnrstva Avram Šmulevič.

- Jevrejsku imovinu su prisvojile u suštini ubice. Postoji takva jevrejska izreka – ubio i nasledio. To je upravo ono što se tamo desilo. Naravno, pravde radi naš nacionalni dug pred poginulim rođacima i precima zahteva da ova imovina bude oduzeta. Za Jevreje to nije pitanje prosto imovine, to je principijelno pitanje, pitanje sećanja na mrtve, pitanje obnove pravde.

Radi poređenja treba primetiti da je u Zapadnoj Evropi pitanje kompenzacije odavno rešeno. I reč je ne samo o Nemačkoj, čiji lideri su svojevremeno bili inicijatori holokaustra. Tako je Norveška još 1998. godine pristala da isplati 450 miliona kruna postradalim za vreme rata Jevrjima, njihovim rođacima i raznim jevrejskim organizacijama. Belgija je isplatila jevrejskog opštini zemlje 110 miliona evra. A švajcarske banke su pristale da izdvoje milijardu 250 miliona dolara potomcima žrtava holokausta koje su imale račune u Švajcarskoj.