Dvostruki standardi antiterorističke geostrategije

Britanska vlada može da uvede u zemlji posebne, tajne sudove za osumnjičene za terorističku delatnost.

Britanci u tom poslu deluju, naravno, drugostepeno na pozadini SAD. Savremeno američko antiterorističko zakonodavstvo u suštini direktno protivreči nizu stavova američkog ustava. Među očigledno nezakonitim instrumentima je otvaranje tajnih zatvora Cije po čitavom svetu i dozvola mučenja, kao u iračkom zatvoru Abu-Grejb ili na američkoj vojnoj bazi Guantanamo. Optši je utisak da vlada SAD sasvim svesno pokušava da učini tako da za teroristu može da se objavi bilo koji protivnik režima, sve do zaštitnika životne sredine ili pacifista. Takav stav nesumnjivo izaziva talas kritike. Uporedo sa tim eksperti priznaju da sve zemlje koje ratuju protiv terora pre ili kasnije dospevaju u situaciju kada legalni metodi više ne garantuju rezultate. Jednostavno ovaj rat nema jasno označene ciljeve.

Očigledno, glavni problem je dvostrukost ocene. Sve zavisi od toga koje ideale ispoveda terorista, interesima kojih sila služi, protiv koga se bori. On je ili naš i tada nije nikakav terorista, već heroj koji deluje iz najviših pobuda. Ili nije naš i tada je on krvavi zločinac koji ne zaslužuje snishodljivost.

Od 70-ih godina prošlog veka čovečanstvo široko koristi termin međunarodni terorizam. Ali UN ne može da se dogovori o jedinstvenoj interpretaciji ove pojave. Sporno, na primer, ostaje pitanje razlike između delovanja terorista i delovanja odreda koji sprečavaju opasnost. Kako tumačiti situaciju kada se u okviru kontraterorističke operacije nanosi šteta civilima? Ovde za sada nema saglasnosti. Polemika se vodi i oko pitanja granice između terorističke delatnosti i nacionalno-oslobodilačke borbe. Govori glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.

- Različite zemlje pod terorizmom shvataju razno. To je uvek bilo tako. U epohu hladnog rata jedni su nazivali borbu za nezavisnost terorizmom, drugi su je nazivali nacionalno-oslobidilačkom. Sada se ništa nije promenilo. Recimo, arapske zemlje nikada ne priznaju za terorizam delovanje Palestinaca. Zato što one smatraju da je to pravedna borba za oslobađanje terorotrije. I naprotiv. Zato nikakvog pravno obavezujućeg određena terorizma u UN neće biti.

U ralnosti terorizam je politički neutralan. To je samo skup metoda nasilja usmerenih na dostizanje određenog cilja. On stiče obojenost smao u slučaju kada počinju da ga koriste polazeći od konjukturnih razloga. Na primer, kada država doputša teroristima da se osećaju kao u svojoj kući samo zato što rade protiv interesa geopolitičkog oponenta. Upravo zato uvek su se množili i nastavljaju da se množe redovi terorista.

Sa druge strane teror postaje previše masovan. On dotiče bukvalno sve, suprotstavlja sebe svakom od nas. I zato u svetu raste netrpeljivost prema terorizmu. Naravno, geopolitička konkurencija za sada ne dopušta zemljama da istupe zaista kao jedinstveni front protiv tog zla. Ali ovde, kako se smatra, svoju reč treba da kaže međunarodna javnost, čije ugledno mišljenje će naterati niz zemalja da odustanu od lukavstva i ipak da nazovu teroriste teroristima nezavisno od političkih ubeđenja poslednjih.