Novi sistem pasivnog izviđanja – novinarska patka?

Ruski mediji aktivno razmatraju vojnu novotariju. Po saopštenjima štampe, Ministarstvo odbrane završava usaglašavanje projekta višepozicionog obaveštajno-informacionog sistema MRIS. Ovaj novi sistem je zasnovan na principima pasivnog radijskog izviđanja i treba da pronađe ciljeve na osnovu zračenja njihove aparature – od radara do sistema veze i navigacije.

Tačka odbrojavanja

Detaljne informacije o sistemu su za sada nedostupne. Jedno se može reći sigurno: slična tehnika nije novina. Stanice pasivnog radiotehničkog izviđanja razrađivane su u svim vodećim zemljama sveta. Najviše se pročula stanica RTR Koljčuga koja se proizvodi u Ukrajini, razrađena još u svojetsko vreme. Slične tanice, na primer Vega, Valerija, postoje i u Rusiji. Ipak, ako je verovati inforamcijama dostupnim danas o novoj razradi, najvaljena MRIS predstavlja usavršenu varijantu ovih sistema sa većim dometom.

Pri tome mogućnosti sličnog sistema mogu da budu proširene na račun učitavanja informacija sa drugih izvora podataka, osim sopsvetnih antena. Po stranom iskustvu u sistem mogu da se uvode podaci koji se dobijaju iz raznih izbora – od antena mobilne veze i tačaka dostupa Vaj-faj, do televizijskih i radijskih antena. Pitanje je samo u dostupu ovim mrežama. Naravno, moguće je napraviti potpuno ćuteću letelicu. Ali i njena vojna namena neće biti previsoka. A svaki signal koji izlazi, sve do signala za radijsko merenje visine jeste demaskirajući znak koji može da prepozna stanica RTR.

Dodatni bonus je mogućnost civilnog korišćenja MRIS. Takva stanica može da se koristi za dobijanje detaljnijih podataka o vazdušnoj sitauciji, što je vrlo važno za dispečerske službe. Civilne letelice, koje svetle u etru, kao novogodišnja jelka, mogu da se prepoznaju na ogromnim rastojanjima sa velikom preciznošću.

U vojnom poslu stanice RTR su vredna mogućnost da se pronađe protivnik a da se ostane neprimećen. Radeći samo na prijem, antene ovih stanica mogu da detektuju ciljeve po njihovom zračenju sa prilično visokom preciznošću. Ipak ove stanice se ne mogu nazvati univerzalnim sredstvom. One mogu samo da dopune kompleksni sistem izviđanja, ali ne da ga zamene.

Uporedo sa tim mogućnosti RTR rastu. Zahvaljujući uvećanju broja kanala raste kako verovatnoća pronalaženja cilja, tako i preciznost. U perspektivi podaci RTR mogu da se koriste za izdavanje naredbi udarnim sistemima u režimu realnog vremena.

Između ostalog govoriti o višepozicionom obaveštajno-informacionom sistemu za sada je rano. Ovaj sistem treba da prođe još praktična ispitivanja.

Ilija Kramnik,