Lazanski u Ruskom domu o rusko-srbskim odnosima

U Ruskom domu u Beogradu održana je izuzetno posećena tribina na kojoj je glavni gost bio vojni analitičar Miroslav Lazanski. Poznati novinar je sa publikom diskutovao o rusko-srbskim odnosima. Šta vezuje Rusiju i Srbiju: slovenski koreni, vera, strateški ili ekonomski interesi? Da li je Rusija nekada izdala Srbiju ili Srbija Rusiju? Ko i zbog čega komplikuje odnose naših država?

U Ruskom centru za nauku i kulturu u Beogradu je 19. novembra priređeno veče sa poznatim srbskim novinarom i vojnopolitičkim komentatorom Miroslavom Lazanskim. Publika je pre svega „došla zbog Lazanskog“, ali osnovna tema susreta bili su rusko-srbski odnosi u istorijskom, političkom, ekonomskom i kulturološkom kontekstu. Treba istaći da je ovaj susret, za razliku od uobičajenih preterano emotivnih ili zlonamernih ocena odnosa dveju zemalja, protekao u duhu objektivnih, realnih i profesionalnih analiza prošlih i sadašnjih događaja, kao i mudrog sagledavanja mogućih varijanti budućih događaja. Šta nas vezuje: slovenski koreni, vera, strateški ili ekonomski interesi? Da li je Rusija nekada izdala Srbiju, ili Srbija Rusiju? Ko i zbog čega komplikuje odnose naših država? To su neka od pitanja koja su bila predmet vatrenih diskusija u Ruskom domu.

U početku diskusije Lazanski je opovrgao optužbe na račun Rusije, koje se dosta često mogu čuti u pojedinim srbskim krugovima, da je Rusija, navodno, mnogo puta ostavljala Srbiju bez podrške i pomoći. On je naveo primer carske porodice, čija je tragična sudbina u izvesnom smislu vezana upravo za rusku pomoć Srbiji u vidu ultimatuma koji je Nikolaj II uputio saveznicima. Ruski car je postavio pitanje prebacivanja srpske armije iz Albanije na Krf i zapretio je sklapanjem primirja između Rusije i Nemačke ukoliko taj njegov zahtev ne bude ispunjen.

Gosti večeri, ili bolje rečeno punopravni učesnici susreta (Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, general Branko Krga, bivši vojni ataše u Moskvi i načelnik Generalštaba Jugoslovenske armije 2002-2004, Dragan Petrović, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu), izneli su svoje lično iskustvo u diplomatskom radu u sferi rusko-srbskih odnosa. Brojna publika je sa pažnjom slušala istorijske ocene i lične utiske bivšeg ministra Ž. Jovanovića i generala B. Krge, koji imaju veliko iskustvo neposrednih kontakata sa sovjetskim i ruskim liderima, i to u najtežim kriznim periodima naše nove istorije.

Govoreći o ekonomskom aspektu međudržavnih odnosa, učesnici su istakli da se u Rusiji nalazi jedini „zdrav“ novac koji se može pronaći na finansijskom tržištu. Beograd se godinama nije naročito trudio da prepozna ruski ekonomski i strateški interes na Balkanu, i u tom smislu je tek poslednjih meseci postalo primetno poboljšanje političke atmosfere. Pored toga, učesnici susreta su istakli da politička elita Beograda treba da uzima u obzir poziciju i mišljenje naroda, utoliko pre što je najaktuelnije pitanje i dalje otvoreno: hoće li biti potpisan ugovor o strateškom partnerstvu sa Rusijom.

Može se izdvojiti nekoliko osnovnih teza ove diskusije.

1. Pre svega, odnose među državama i narodima ne definišu bratska osećanja, nego ekonomski i geopolitički interesi.

2. Srbiji je neophodno ekonomsko i političko prisustvo Rusije na njenoj teritoriji.

3. Srbija treba da definiše prioritete u politici i ekonomiji, a to znači da je Rusija neosporni faktor ekonomskog, političkog i kulturnog preporoda Srbije.

4. Svaka država ima pravo na suverenitet i samoopredeljenje, i u tom smislu je Srbija uvek imala realnu podršku Rusije.

U živopisnom izlaganju Lazanski je slikovito ilustrovao gotovo četiri decenije dug period političkih događaja i perturbacija u Rusiji, Evropi i svetu. Njegova putovanja u SSSR i Rusiju u svojstvu vojnog dopisnika, mnogobrojni i često ekskluzivni intervjui sa sovjetskim i ruskim vojnim i političkim vrhom, susreti sa državnim rukovodiocima i vojnim komandantima drugih zemalja, i najzad, rad u ratnim žarištima i zonama konflikata – sve je to veliki deo novinarovog ličnog i profesionalnog života, ispunjenog događajima i utiscima. (Zanimljiv je detalj iz izlaganja Lazanskog o intervjuu sa predsednikom KGB-a Vladimirom Krjučkovom 1991, uoči rata u Jugoslaviji. Na njegovo pitanje da li će doći do raspada SFRJ, general je odgovorio odrično. Zatim je zamolio da se isključi diktafon i nezvanično potvrdio da će verovatno ubrzo izbiti konflikt. Sutradan je Lazanski pozvan u sedište KGB-a u ulici Lubjanka, gde mu je uručen prevod na srbski jezik i audio-snimak intervjua.)

Publika je oduševljeno pratila ovaj vrlo zanimljiv razgovor. Na kraju večeri reč je uzeo direktor Ruskog doma M. G. Denisov i rezimirao razgovore, izrazivši nadu u razvoj i produbljivanje odnosa između Srbije i Rusije, i zahvalivši se učesnicima i publici za sjajnu i ekspresivnu diskusiju u sali Ruskog doma.

Natalija Todorović,

Original publikacije