Manježna izložba – danas i pre 50 godina

Moskovski Manjež – centralna izložbena sala prestonice 5. decembra poziva publiku na zvanično otvaranje izložbe sa zagonetnim nazivom – Isti u Manježu. Pri tome, za ljude starije generacije ništa zagonetno u nazivu ne postoji: on podseća na realnu i žalosnu činjenicu. Pre 50 godina, u Manježu, rukovodilac Svojetskog Saveza Nikita Hruščov je napravio skandal, videvši radove savremenih umenika i rasterao je izložbu.

Aktualna ekspozicija obnavlja onu koja je bila postavljena pre 50 godina. I kod savremenih gledalaca izazvaće nedoumicu takva burna i gnevna reakcija Hruščova, koji je uzvikivao termine apstrakcionizam i formalizam kao psovke. Za njega, kao i za druge sovjetske rukovodioce, postojao je samo jedan umetnički stil – socijalistički realizam.

Umetnici koji su osetili na sebi gnev Hruščova danas se sećaju toga sa ironijom. Pavel Nikonov se osmehuje, govoreći kako ga je šef države grdio zbog slike Geolozi, koja je postala klasika sovjetske umetnosti. Pavel Nikonov se seća da ga Hruščov umalo nije svrstao u abstrakcioniste i sa negodovanjem pitao:

- Kakvi su to ljudi, kakav je to sovjetski čovek? A gde je heroizam, entuzijazam, zašto su svi tako umorni? Šta je to, šta je umetnik time hteo da kaže? Abstrakcionizam je rukovodstvo zemlje videlo kao buržoaski uticaj.

Mega-zvezda svetske umetnosti 20. veka, skulptor Ernst Neizvestni u Manježu je od Hruščova dobio mal te ne najviše: tu za rakete metla nedostaje, ljutio se sovjetski lider, a on ga troši na svoju takozvanu umetnost. Kritika se obrušila i na slike osnivača surovog stila Nikolaja Andronova, i ruskog moderniste Roberta Falka. Sa takvom umetnošću u komunizam se ne može! – rezimirao je Hruščov.

Između ostalog, pre 50 godina umetnici neformalisti svih pravaca koji su izlagali radove u Maenjžu računali su na drugačiju reakciju rukovodioca države, nadali su se u njegovu podršku u borbi protov sovjetskih ideologa i birokrata. Grafičar Boris Žutovski, čije je radove Hruščov nazvao mazarijom seća se:

- Mi smo bili naivni. Mislili smo: doći će on i sve će postaviti na mesto. Pri tome najsmešnije je što su na to računali i naši protivnici. Oni su takođe smatrali da će on doći i da će nam dati po ušima i oni će opet komandovati. Tako je i bilo.

Istoričar umetnosti Jurij Gerčuk smatra da je rasterivnje izložbe u Manježu značilo kraj nade u slobodu. One nade koja se pojavila u društvu 50-ih i 60-ih godina, u vreme koje je dobilo istorijski naziv ideološkog, hruščovskog otopljavanja, kada je postala moguća konkurencija raznih umetničkih pravaca, stilova, škola...

- Borba u vreme Hruščova bila je javna. Na omladinskim moskovskim izložbama, izmeđuostalog, dostupna razmatranja bila su prilično oštra. A posle Manježa vrlo mnogo je otišlo u podzemlje. Andergraund u sovjetskoj umetnosti je počeo da se formira posle Manježa.

Sam to ne želeći, Hriščov je napravio izložbi odličnu reklamu – narednog dana Manjež je opkolila gomila u želji da vidi kritikovanu umetnost. Ali bilo je kasno. Izložbu su hitno uklonili, a imena njenih učesnika zabranjena su za pominjanje u medijima. Prošlo je još 12 godina i narednu izložbu neformalaca na otvorenom rasterali su buldožerima.