Rusija nezadovoljna radom OEBS-a

Na sednici Saveta ministara spoljnih poslova OEBS-a u Dablinu ministar spoljnih poslova RF nastupio je četvrti po redu zahvaljujući dvostepenoj zameni sa Belorusijom i Nemačkom. Po rečima „Komersantovog“ izvora, bliskog sekretarijatu OEBS-a, čim je Hilari Klinton, kojoj je u izvlačenju pripalo 13. mesto, saznala da će Sergej Lavrov govoriti pre nje, zahtevala je da je stave na treće mesto. Međutim, uspela je da se probije samo do sedmog mesta.

Klintonova se na svoj način „osvetila“ organizatorima. Susret je trebalo da počne zajedničkim fotografisanjem, i ministri 66 zemalja su došli na vreme, samo je bilo prazno mesto državnog sekretara SAD. Gospođa Klinton se pojavila tek posle 15 minuta. Sergej Lavrov je za to vreme razgovarao sa generalnim sekretarom OEBS-a Lambertom Zanijerom, i čak je razmenio par fraza sa Janezom Lenarčičem, direktorom Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava čiji rad na monitoringu izaziva oštre kritike Ruske Federacije.

Nevladine organizacije postaju strani agenti
Ruska Duma je danas odobrila zakon po kome nevladine organizacije (NVO) koje se bave politikom i dobijaju novac iz inostranstva dobijaju status „stranih agenata“.

Sergej Lavrov je posebnu pažnju posvetio primedbama na rad Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Podsetivši da su 2012. izbori održani u RF, SAD, Francuskoj, Belorusiji, Kazahstanu, Ukrajini i nizu drugih zemalja, ruski ministar je rekao: „U radu Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava vezanom za nadgledanje izbora ponovo su se pojavili dvostruki standardi. Na jednu stranu su upućene stotine posmatrača, a na drugu samo nekoliko ljudi. Jedna ista pojava, kao što su prevremeni izbori, u različitim zemljama je različito ocenjena.“ On je pozvao OEBS „da razradi pravila nadgledanja izbora bez dvostrukih standarda“. Ruska Federacija je istakla projekat rešenja zajedno sa Belorusijom i Kazahstanom, ali je projekat, kao što je bilo i očekivano, odbačen budući da su SAD i niz zemalja Evropske unije bili vrlo skeptični prema njemu.

I Hilari Klinton je posvetila deo svog govora ovogodišnjim izborima. Pohvalila je Gruziju, a za izbore u Ukrajini je rekla da je to „udaljavanje od demokratije“. Belorusiji i Kazahstanu je takođe stavila primedbe zbog pritisaka na građansko društvo i medije. Državna sekretarka SAD kritikovala je i Rusiju zbog pooštravanja zakona o NVO i obaveze organizacija koje se finansiraju iz inostranstva da se registruju kao „strani agenti“.

Ta tema, po svemu sudeći, veoma brine SAD. Prema „Komersantovim“ informacijama, na susretu stalnih predstavnika članica OEBS-a, održanom u Beču iza zatvorenih vrata, iste primedbe je Ruskoj Federaciji uputio i Geri Robins, privremeni opunomoćenik SAD. Prema stenogramu sa susreta (kojim raspolaže „Komersant“), on je izjavio da je ta mera „uvedena sa ciljem da se uguši sloboda mišljenja, i da se građanima RF onemogući realizacija njihovih prava i osnovnih sloboda“. Poziciju SAD su na tom sastanku delili i predstavnici zemalja EU.

Inostrane lekcije iz „obojenih revolucija“
Istražni komitet RF u zvaničnom saopštenju iznosi da su neki lideri ruske opozicije „učili u inostranstvu“ kako se prave „obojene revolucije“. Takođe se govori i o ozbiljnim namerama učesnika „operacije Udaljcov“ da organizuju masovne nerede u Rusiji.

Stalni predstavnik RF pri OEBS-u Andrej Kelin zauzvrat je preporučio kolegama da obrate pažnju na činjenicu da „zakoni SAD nisu usklađeni sa visokim standardima zaštite ljudskih prava“ i naveo konkretne primere te „neusklađenosti“. Tako, po njegovim rečima, „metodi koje primenjuju ruski pravosudni organi u sprečavanju protivzakonitog delovanja na mitinzima humaniji su [nego u SAD i EU], jer se ne primenjuju specijalna sredstva poput suzavca i biber-spreja, vodenih topova, gumenih metaka i specijalno obučenih pasa“. Pored toga, stalni predstavnik Rusije ubeđen je da su prema Udaljcovu, Razvožajevu i Lebedevu vlasti RF postupile daleko humanije nego SAD prema informatoru Vikiliksa Meningu. „Niko od njih nije doživeo sudbinu Meninga, koji je držan u samici bez posteljine i ličnih stvari i sa pravom na jednu 45-minutnu šetnju u toku dana“, podsetio je diplomata. Na kraju svog govora gospodin Kelin je upitao: „Kada možemo očekivati napredak u istrazi učešća evropskih zemalja u programu CIA za tajno hapšenje, deportovanje i držanje u tajnim zatvorima lica osumnjičenih za terorizam? Sve istrage se prekidaju bez obrazloženja, ili se otežu u nedogled, a u nekim zemljama se uopšte i ne sprovode.“

Sednica u Dablinu je još jednom pokazala da RF i zapadne zemlje različito gledaju na budućnost OEBS-a. Rusija bi želela da se OEBS umesto ljudskim pravima bavi bezbednošću i ekonomijom. „U nazivu OEBS samo jedna reč je tačna, to je pridev ‘evropski’“, požalio se „Komersantu“ izvor u delegaciji Ruske Federacije. „Organizacija ne postoji, jer OEBS nema statut. Bezbednost ona takođe ne može da osigura, a i u pogledu saradnje je situacija žalosna“. Ruska Federacija smatra da OEBS zbog svog „neizbalansiranog“ i „ispolitizovanog“ pristupa problemima postaje sve manje efikasan.

Primedbe na rad OEBS-a juče su stavili i predstavnici zapadnih zemalja, između ostalih i SAD. Međutim, oni su predložili dijametralno suprotan način za regulisanje situacije – predložili su da se OEBS intenzivnije bavi upravo ljudskim pravima.

Jelena Černjenko,

Original publikacije