„Mojdodir“ u Boljšom teatru

Baletan Marijinskog teatra i koreograf Jurij Smekalov će predstaviti u Boljšoj teatru balet u dva čina „Mojdodir“. Ova premijera biće događaj od izuzetnog značaja – danas je retkost da rusko pozorište stavlja originalnu baletsku predstavu, koja se postavlja od nule. Još je ređi slučaj da se u centru pažnje autora nađe dečija tematika.

Smekalov smatra da je od bajke „Mojdodir“ napravio u većoj meri omladinski triler, nego dečiju predstavu. Osnovno je u svakoj postavci, - osećaj vremena, osećaj današnjeg dana, iznosi svoje uverenje Smekalov:

- Svaki umetnik, svaki čovek, koji pokušava nešto da stvori, ima svoj unutrašnji osećaj za današnji trenutak. Moj format obuhvata to što je oko mene, to što vidim, što je interesantno za današnju decu, omladinu koja pokušava da se razabere u svim pitanjima. Takve je dece i omladine danas sve više, i to me veoma raduje.

Mogućnost postavke baleta u Boljšoj teatru je jedinstvena prilika, koja se ne sme odbaciti. Tim pre, što je za Jurija Smekalova postavka „Mojdodira“ – prvi balet u dva čina. Nakon Vaganovske akademije Smekalov je počeo baletsku karijeru u sankt-peterburgskom baletu Borisa Ejfmana. Za deset godina rada postao je jedan od vodećih solista. Nakon uspeha u ovom pozorištu autorske savremene koreografije, Smekalov prelazi u balet Marijinskog teatra, gde i danas radi.

Danas mu je nešto preko trideset godina, nastupa u vodećim predstavama Marijinskog teatra – „Marijinke“. Početkom karijere u teatru Ejfmana, usled velikih preopterećenja kod Jurija su konstatovani ozbiljniji problemi sa kičmom. Međutim danas je prebrodio sve teškoće, i, kako kaže, bolest mu je pomogla da mnoge stvari osmisli i shvati.

Na današnji dan je u repertuaru Smekalova dvadesetak uloga. On igra klasiku, balet HH veka i savremeni baletske postavke. Aktivno je angažovan kao koreograf, postavio je šest baletskih predstava, sada radi sedmu. Radi i sa umetničkim klizanjem. Kako kaže, - pokušava da otvori umetnika ne samo sa tehničke, nego i sa emotivne strane:

- Mora postojati ozbiljna izražajnost. Čovek mora imati harizmu, mora se uživeti u lik, mora maksimalno interesantno da kreira ulogu. Nije svaki baletan u stanju da to postigne. Ima umetnika koji izuzetno izgledaju, imaju lepe noge, kretanje, skok, lice, linije. Ali uz sve to, u baletskoj igri oni ne mogu da postignu umetničko majstorstvo.

Smekalov je uveren da će njegovu novu postavku u Boljšom tetaru prihvatiti i dece i odrasli. On je kompletno obuhvaćen radom nad predstavom, ponekad po ceo dan i noć. Priča o varijacijama koje priprema za umetnice, kaže da je osnovno u životu – smisao za humor.

Kada je umetnik adekvatan, kada voli eksperimente, kada voli igru... Jer je ceo život, u suštini, - određena igra. I ukoliko ne budemo sa igrarijom prihvatali to, šta nam se dešava, koji je onda smisao života?

Ana Kočarova,