Početna stranica > Novosti
Zbližavanje sa levim umetnicima
Vrtaiši se u Rusiju, 1907-1908 Burljuk se zbližio sa likovnim umetnicima leve orijentacije i učestvovao s njima na slakarskim izložbama, da bi od 1911-do 1914 zajedno sa Majakovskim pohađao Moskovsku akademiju slikarstva, vajarstva i arhitekture. Učestvuje na futurističkim izložbama“Sadok sudeй» i «Šamar društvenom ukusu «(Poщečina opщestvennomu vkusu ) i drugim.
Prvi svetski rat provodi u Moskvi slikajući i pišući stihove
U prvom svetskom ratu Burljuk nije mobilisan zato što kao invalid nije podlegao opštoj vojnoj obavezi pošto nije imao levo oko, pa je rat proveo u Moskvi u slikanju , pisanju stihova i srađujući u novinama.
U proleće 1915. Burluk se zadeseio u Umfskoj guberniji, na stanici Iglino Samaro-Zlatoustovske železmičke pruge, u čijoj bizini je bio zavičaj njegove žene. Za dve godine koje je tu proveo, on je uspeo da uradi oko dvesta slika, od kojih 37 ulaze u originalnu i najbolju kolekciju ruskog slikarstzva sa početka XX veka, koja čini stalnu postavku Baškirskog muzeja umetnosti“M. V. Nesterov“. Danas ta muzejska zbirka dela Davida Burljuka predstavlja jednu od najkvalitetnijih i najpunijih kolekcija svekolikog njegovog opusa u Rusiji. Burljuk je često dolazio u Ufu, posećivao Umfksi slikarski klub, okupljajući oko sebe mlade baškirske slikare među kojima je bio čest posetilac i sliakr Aleksandr Tuljkin.
Majakovski: „Burljuk je od mene stvorio pesnika „
U preiodu od 1918-1920 zajedno sa V. Majkovskim i V. Kamneskim često je boravio na Uralu, u Sibiru, na Dalekom Istoku. U svojim sećanjima Majakvski ga često spominje :“Moj istinski učitelj, Burljuk, je od mene stvorio pesnika.... Davao mi je svaklog dana po 50 kopejaka. Da bih pisao, ne gladujući. “Veliki značaj imaju Burljukove uspomene o futirizmu i Majakovskom.
Godine 1920. rodonačelnik ruskog futurizma emigrira u Japan u kome je proživeo dve godine izučavajući kulturu Istoka i slikajući, a 1922. odlazi u SAD.
Podstiče prosovjetski orijentisane Ruse u Njujorku
U Njujorku Burljuk razvija aktivnost u prosovjetski orijentisanim grupama, piše poemu posvećenu desetoj godišnjici Oktobarske revolucije i insisitira na dobijanju i oficijelnog priznanja „ otac ruskog futurizma „. Svoje zbornike, brošure, časopise izdaje zajedno sa suprugom Marijom Nikiforvnovom Burljuk i preko prijatelja sve te publikacije rasprostire pre svega na području SSSR-a. Počevši od 1930. g. celu deceniju Burljuk sam izdaje časopis „Color and Rhyme „(„ Boja i rima „), delimično na engelskom, a delimično na ruskom jeziku, obima od 4 do 100 strana, sa svojim slikarskim radovimsa, stihovima, recenzijama, reprodukcijama futirustičkih dela i tome slično. Burljukovi radovi su izlagani na kolektvnim izložbama grupe sovjetskih slikara „13“ tokom cele decenije od 1920- do 1930. g.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Hronika kulturnih događaja u svetu 2012 ( 24 )
DAVID BURLJUK-OTAC RUSKOG FUTURIZMA
130. godišnjica rođenja
Pre 130. godina, 21. jula 1882. u porodici agronoma-samouka rodio se ruski pesnik i slikar, David Davidovič Burnjuk, otac ruskog futurizma. U detinjstvu je u jednoj tuči sa rođenim bratom izguibio levo oko koje je zamenio staklenim i ono je postalo njegov imidž na čemu je celog života insisitirao i na što je bio ponosan. U periodu od 1898-1910 školovao se u slikarskim učilištima u Kazanu i Odesi, a u štampi je debitovao 1899. g. Studirao je slikarstvo u“Kraljevskoj akademiji „ u Minhenu kod profesora, Nemca, Vili Ditca i Slovenca Antona Ašbe, da bi prešao u Pariz u „L'ecole des beaux arts „ kod profesora Kormona.
Zbližavanje sa levim umetnicima
Vrtaiši se u Rusiju, 1907-1908 Burljuk se zbližio sa likovnim umetnicima leve orijentacije i učestvovao s njima na slakarskim izložbama, da bi od 1911-do 1914 zajedno sa Majakovskim pohađao Moskovsku akademiju slikarstva, vajarstva i arhitekture. Učestvuje na futurističkim izložbama“Sadok sudeй» i «Šamar društvenom ukusu «(Poщečina opщestvennomu vkusu ) i drugim.
Prvi svetski rat provodi u Moskvi slikajući i pišući stihove
U prvom svetskom ratu Burljuk nije mobilisan zato što kao invalid nije podlegao opštoj vojnoj obavezi pošto nije imao levo oko, pa je rat proveo u Moskvi u slikanju , pisanju stihova i srađujući u novinama.
U proleće 1915. Burluk se zadeseio u Umfskoj guberniji, na stanici Iglino Samaro-Zlatoustovske železmičke pruge, u čijoj bizini je bio zavičaj njegove žene. Za dve godine koje je tu proveo, on je uspeo da uradi oko dvesta slika, od kojih 37 ulaze u originalnu i najbolju kolekciju ruskog slikarstzva sa početka XX veka, koja čini stalnu postavku Baškirskog muzeja umetnosti“M. V. Nesterov“. Danas ta muzejska zbirka dela Davida Burljuka predstavlja jednu od najkvalitetnijih i najpunijih kolekcija svekolikog njegovog opusa u Rusiji. Burljuk je često dolazio u Ufu, posećivao Umfksi slikarski klub, okupljajući oko sebe mlade baškirske slikare među kojima je bio čest posetilac i sliakr Aleksandr Tuljkin.
Majakovski: „Burljuk je od mene stvorio pesnika „
U preiodu od 1918-1920 zajedno sa V. Majkovskim i V. Kamneskim često je boravio na Uralu, u Sibiru, na Dalekom Istoku. U svojim sećanjima Majakvski ga često spominje :“Moj istinski učitelj, Burljuk, je od mene stvorio pesnika.... Davao mi je svaklog dana po 50 kopejaka. Da bih pisao, ne gladujući. “Veliki značaj imaju Burljukove uspomene o futirizmu i Majakovskom.
Emigriracija:Japan, SAD
Godine 1920. rodonačelnik ruskog futurizma emigrira u Japan u kome je proživeo dve godine izučavajući kulturu Istoka i slikajući, a 1922. odlazi u SAD.
Podstiče prosovjetski orijentisane Ruse u Njujorku
U Njujorku Burljuk razvija aktivnost u prosovjetski orijentisanim grupama, piše poemu posvećenu desetoj godišnjici Oktobarske revolucije i insisitira na dobijanju i oficijelnog priznanja „ otac ruskog futurizma „. Svoje zbornike, brošure, časopise izdaje zajedno sa suprugom Marijom Nikiforvnovom Burljuk i preko prijatelja sve te publikacije rasprostire pre svega na području SSSR-a. Počevši od 1930. g. celu deceniju Burljuk sam izdaje časopis „Color and Rhyme „(„ Boja i rima „), delimično na engelskom, a delimično na ruskom jeziku, obima od 4 do 100 strana, sa svojim slikarskim radovimsa, stihovima, recenzijama, reprodukcijama futirustičkih dela i tome slično. Burljukovi radovi su izlagani na kolektvnim izložbama grupe sovjetskih slikara „13“ tokom cele decenije od 1920- do 1930. g.
U SSSR dolazi tek 1956. i 1965., ali bez obzira na svoja uporna nastojanja da u otadžbini objavi bar neka od svojih dela, nije uspeo da štampa nijedan jedini red.
Umro je 15. januara 1967. u gradu Hempton –Bejz, država Njujork. Shodno želji pokojnika, telo mu je kremirano i prah razasut po vodi Atlantika.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Poljski spor sa Ukrajinom otkriva dublji raskol oblikovan istorijom, zamorom od izbeglica i rastućim nezadovoljstvom javnosti...
Svih pet podmornica klase „Astjut“ van je upotrebe zbog problema sa održavanjem, koje dodatno pogoršava neadekvatna infrastruktura, navodi Defence Journal....
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
