Rusija spremna da pomogne u međusirijskom dijalogu

U Moskvi je u poseti boravila delegacija Nacionalnog fronta za promene i oslobađanje Sirije. Ova organizacija se bazira u Siriji i zalaže se za dijalog opozicije sa vlastima. Šef delegacije Kadri Džamilj je potvrdio da je front za prekidanje svakog nasilja, za politički, a ne vojni izlaz iz sirijskog ćorsokaka.

Osnova su međunarodni sporazumi u Ženevi 30. juna. Pri tome ovaj deo sirijske opozicije je izrazio zainteresovanost da hitno započne dijalog sa vladom. Samo tako se može naći rešenje koje će biti prihvatiljivo za sve strane konflikta.

Međutim SAD i EU su dale novi impuls razvoju sirijske krize. Vašington je pratio primer Francuske i priznao Nacionalnu koaliciju opozicionih i revolucionarnih snaga Sirije za zakonitog predstavnika čitavog sirijskog naroda. Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov je ocenio to kao snažan udarac onome o čemu su se Rusija,
Kina, SAD, EU i arapske zemlje dogovorile na leto u Ženevi:

- Saznao sam sa izvesnim čuđenjem da su SAD u liku svog predsednika priznale nacionalnu koaliciju za jedinog legitimnog predstavnika sirijskog naroda. To protivreči dogovorima fiksiranim u ženevskom komunikeu koji pretpostavljaju početak opštesirijskog dijaloga. Među onim predstavnicima koje će imenovati vlada zemlje sa jedne strane i opozicija sa druge.

Za izradu usaglašenih odluka Vašington je predložio Moskvi da aktivizira format ”tri B” - Brahimi-Berns-Bogdanov. Tačnije specijalni predstavnici UN, SAD i Rusije za regulisanje sirijske krize. U toj inicijativi ekspert Ruskog instituta za strateške ocene Adžar Kurtov je video dvostruko dno:

- U složenim pitanjima međunarodne politike uvek su potrebne dodatne platforme za usaglašavanje stavova i vođenje pregovora. SAD su se potpisale u Ženevi pod usaglašenim dejstvima, a zatim su praktično dezavuisale ovaj sporazum, priznavši legitimnim onaj deo naoružane opozicije koji ne želi nikakve kompromise. Postavlja se pitanje nije li pokušaj SAD da iskoriste diplomatsku platformu ”tri B” neki manevar odvlačenja pažnje, prikrića da se deluje civilizovanije u očima preostalog sveta.

SAD nastavljaju pri tome da računaju da će Rusija nagovoriti predsednika Bašara Asada da dobrovoljno ode sa dužnsoti. Bez obzira na to što je za vreme posete Istambulu 3. decembra predsednik Rusije Vladimir Putin jasno potvrdio:

- Nismo zakleti branioci režima u Siriji. Već sam o tome mnogo puta govorio. Mi nismo advokati aktuelnog sirijskog rukovodstva. Brine nas drugo: šta će biti u budućnosti? Ne želimo ponavljanje grešaka koje su bile izvršene u nedavnoj prošlosti. Setimo se kako je aktivno podržavalo zapadno društvo ustanike u Libiji. Ko je tada mogao da predvidi da isti ljudi koje je podržavao Zapad mogu da dovedu situaciju do tragedije, do ubistva američkog ambasadora.

Zapad ne uzima u obzir moguće posledice nasilnog svrgavanja režima Bašara Asada, upozorava politikolog Stanislav Tarasov.

- Pitanje nije u tome da li će otići Bašar Asad. Ili kako će otići. Poželjno je, naravno, da sve to bude urađeno civilizovano. A ne kao što se desilo u Libiji. Ali šta će biti posle Asada? Kakve snage će doći? Na primeru Egipta vidimo da islamisti nisu u stanju da drže vlast, njihova uprava vodi ka destabilizaciji.

Za sada, smatraju ruski eksperti, o direktnoj vojnoj intervenciji NATO-a u Siriji radi smene režima po primeru Libije nema govora. Niko ne želi da priređuje još jednu vojnu kampanju. Ali Zapad će klatiti režim Bašara Asada rukama opozicije, pomažući joj novcem, oružjem i instruktorima. Čineći pri tome glasne izjave da razmatra sve moguće varijante za rešenje sirijske krize.