U Makedoniji 5. oktobar?

Državni budžet je posvađao makedonske vlasti. U ponedeljak u Skoplju se zaoštrila politička kriza: opozicija je pozvala svoje pristalice na narodnu bunu u znak protesta protiv usvajanja od strane parlamenta budžeta za 2013. godinu, sa svoje strane su vladajuće snage optužile opoziciju za pokušaj državnog udara.

Ono, što se desilo u Makedoniji, srbska štampa je već nazvala petim oktobrom, prirodno, misleći na 2000. godinu, kada je bio svrgnut Slobodan Miloševića. Između ostalog, upravo s njim je lider makedonske opozicije, predsednik Socijal-demokratskog saveza (SDSM) Branko Crvenkovski uporedio premijera Nikolu Grujevskog, koji je na čelu vladajuće VMRO-DPMNE. U ovoj zemlji nema ni Ustava, ni zakona, nema demokratije, ni parlamenta, - izjavio je Crvenkovski, nazvavši režim političkog oponenta diktatorskim. Predsednik je vratio milo za drugo nazvavši Crvenkovskog političarom epohe Gadafija, aludirajući na to da je procvat njegovih političkih snaga u prošlosti.

Usvajanju budžeta, do kojeg je došlo u odsutnosti opozicije, prethodile su tuče u parlamentu (postradalo je 4 čoveka) i sukobi pored zgrade: demonstranti su se kamenovali, bacali flaše i povrće, tu je takođe bilo ranjeno 4 čoveka, isto toliko je bilo uhapšeno. U utorak se situacija sredila.

Uzroci makedonskih nesuglasica komentariše ruski balkanista, predavač Nacionalnog istraživačkog univerziteta Viša škola ekonomije Aleksandar Safonov.

- Socijal-demokrati kritikuju vladu za to, što ona ne utvrđuje nacrt budžeta, koji podrazumeva povećanje državnog duga. Inače, pitanje je koliko je velik deficit državnog duga, prihvatljiv za Makedoniju. Opozicija na čelu sa Crvenkovskim, koji je bio dva puta premijer i jedan put predsednik, smatra da bi Makedonija posle toga krenula grčkim putem. Vladajuća koalicija skreće pažnju da je njihov ekonomski kurs stekao podršku birača, jer koalicija ima ogromnu većinu u parlamenitu.

Da li verujete u grčki scenario za Makedoniju?

- Čini mi se da ne bi Makedonija mogla krenuti grčkim putem ekonomske krize. Preduslovi toga, što se dešava u Grčkoj, bili su stvoreni još 1990-ih godina, situacija se produbljuje time, što se Grčka nalazi u evrozoni, te ne može da sprovede nagle promene valutne politike, naprimer, da objavi defolt. Makedonija ima sopstvenu valutu, ti uzroci joj nisu bliski. Mada, razume se, ekonomska kriza je obuhvatila čitav region, i Makedoniju među drugim zemljama. Makedonija je dosta siromašna zemlja, mada je njena situacija, zbog određene ekonomske zaostalosti i preovladajućeg arhaičnog agrarnog segmenta, nije akutna, kao u Sloveniji, gde se poslednjih meseci vodi borba političkih snaga zbog finansijske krize. Skopje je van globalnih finansijskih tokova, zato konflikt oko budžeta, mislim, to je samo predlog za politički okršaj između dve krupne snage, zaključuje Aleksandar Safonov.

Važno je da se istakne da prvi put tokom poslednjih godina dramski događaji u Makedoniji su nastali ne na osnovi međuetničkog konflikta između Makedonaca i albanske manjine. Albanske stranke nisu se sešale u debate VMRO-DPMNE i SDSM.

Timur Blohin,