Da li će i gladni ljudi da slave Novu godinu?

Bliži se Nova 2013. godina, i za većinu građana Srbije to je pravi trenutak da podvuku crtu ispod protekle godine i donesu zaključak o svom ekonomskom položaju. Nažalost; već na samom početku tog mentalnog poduhvata se nameće jednostavan odgovor - da je situacija loša, i da će ubuduće biti samo još lošija. Prema tome, čini se da ni ovog puta stotine hiljada siromašnih i nezaposlenih neće imati preteranog razloga da se raduju i vesele Novoj godini.

Pođimo redom u kratki pregled ključnih ekonomskih pokazatelja. Tokom protekle 2012. godine ređali su se otkazi i neprestano se povećavao tehnološki višak, što u terminologiji tehnokratskih menadžera označava ljude koji su svedeni na bezimene brojke suvišnih i nepotrebnih radnika. Dakle, nezaposlenost u Srbiji je konstantno rasla i dostigla neverovatnu cifru od približno 30 procenata radno sposobnog stanovništva.

S obzirom da bi po ekonomskoj teoriji za rast zaposlenosti bio potreban rast bruto društvenog proizvoda od barem 5 posto, što se ni u najboljem slučaju ne može desiti, onda je više nego jasno da će nezaposlenost i u sledećoj 2013. godini rasti do neslućenih razmera.

Sadašnji zvanični podaci govore da je nezaposlenih u državi preko 750.000 hiljada, ali nezvanično se procenjuje da je njihov stvarni broj oko milion ljudi. Opravdana je pretpostavka da tim ljudima bez ikakvih prihoda neće puno značiti svečana atmosfera, vatromet i veselje sa gradskih trgova. Sasvim naprotiv, njima će verovatno biti važnija briga o tome šta im donosi predstojeća godina, i razmišljaće u tišini kako da poprave svoj nezavidni socijalni položaj.

Pored te ogromne populacije nezaposlenih osoba, treba imati u vidu i sve penzionere u Srbiji, koji su u 2012. godini imali prosečnu penziju u iznosu od 190 evra, a to nipošto nije dovoljno ni za minimalne životne potrebe.

Naposletku, ni oni koji su još uvek zaposleni ne mogu da se pohvale velikim zaradama, zato što su srpske plate, koje iznose manje od 350 evra, među najmanjima na Balkanu. Osim toga, poznata je činjenica i da mnogi zaposleni uopšte ne dobijaju nikakvu platu već mesecima, pa čak i godinama.

Kome će onda estradne zvezde, pevači i muzičari da sviraju i pevaju na dočeku Nove godine, ako ogromnoj većini građana nije ni do slavlja, ni do pevanja?

Koliko možemo da saznamo iz reklama u raznim novinama i sa televizijskih ekrana, neki pevači će imati novogodišnje koncerte u popularnim turističkim centrima, gde se tradicionalno okuplja tanki sloj takozvanih tranzicionih pobednika, a drugi deo pevača će u novogodišnjoj noći nastupiti daleko izvan balkanskih prostora, gde je ekonomsko stanje znatno bolje, a životni standard osetno veći.

Konkretno, to znači da će neki estradni umetnici uveseljavati srpske gastarbajtere u Zapadnoj Evropi, a sudeći po novinskim naslovima, najveći honorar u novogodišnjoj noći će zaraditi muzičar Goran Bregović, koji će i ove godine svirati u Moskvi za sumu od čak 120.000 evra. S obzirom da prosečna plata u Moskvi znatno premašuje 1.000 evra, i s obzirom da je nedavno zvanično objavljeno da se nezaposlenost u Rusiji nalazi na istorijskom minimumu i da sada iznosi svega 5 posto, to onda obećava da će na dočeku Nove godine u Moskvi uz Bregovića sigurno biti sasvim dovoljno ljudi kojima je zaista do veselja.

A dok na balkanskim prostorima ne bude ostvarena takva ili barem približno niska stopa nezaposlenosti, gradski trgovi za Novu godinu će verovatno biti poluprazni, jer je nezaposlenima i gladnima ponajmanje stalo do pesme i veselja.

Ratko Paić,