Dan svetog Save Srbskog u Moskvi

Predstavnici srpske dijaspore u Moskvi okupili su se 25. januara u moskovskom Domu nacionalnosti, kako bi obeležili Dan svetog Save Srbskog, autora takozvane Krmčije: skupa zakona, opštih za pravoslavne crkve Srbije, Rusije, Bugarske i Rumunije.

Prvo je sa pozdravnim govorom nastupio predsednik regionalne društvene organizacije Objedinjenje Srba, doktor pravnih nauka Božidar Mitrović.

- Našim neprijateljima smeta naš zajednički duhovni prostor. Na njegovo uništavanje oni usmeravaju milijarde dolara. Mi stalno čujemo od njih: Istisnuti, istisnuti! I istiskuju nas sa Apenina, iz Srpske Krajine, a sada i sa Kosova i Metohije. Padale su NATO bombe, iz pravoslavnih crkava je uklonjena srbska liturgija. Ali hvala Bogu, u svim pravoslavnim crkvama od Jaranskog mora do Vladivostoka, mi još uvek čujemo himnu svetom Savi!

Božidar Mitrović je takođe govorio o arheološkim iskopavanjima u Lepenskom Viru i Vinči, gde je po predanju nastao narod Ras, koji je kasnije postao srbski. Zajedničke izvore ruskog i srbskog naroda pokušali su na nađu i učesnici međunarodne naučne konferencije organizovane u Beogradu 2012. godine, kojoj su prisustvovali ugledni ruski naučnici. O ulozi svetog Save u rusko-srbskim odnosima govorio je i novi ambasador Republike Srbije u Ruskoj Federaciji. Tako se desilo da je ovo njegovo istupanje bilo prvo posle imenovanja na visoku dužnost.

- Meni se čini da postoji izvesna simbolika u tome što je prvi susret Save Srbskog bio sa ruskim monasima na Svetoj Gori. I on je primio postrig u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Zato mi često govorimo da bliski odnosi Srba i Rusa započinju upravo tim momentom. Meni se čini da je Sveti Sava bio čovek širokih duhovnih horizonata. Ali on nije bio samo najveći duhovnik. To je državnik, čovek koji je učio narod da se obraća Bogu, proučava knjige, gradi crkve i manastire, voli svoju državu.

Izlaganje Slavenka Terzića dopunio je nastojnik Srbskog Podvorja u Moskvi, vladika Antonije.

- Verujte, da Sveti Sava nije bio podvižnik, bio bi jednostavno naučnik. Koliko pamtimo u istoriji naučnika, filozofa, istaknutih istoričara! Ali takvog da se svake godine poštuje sećanje na njega i da se okupljamo na dan njegove smrti, mi nismo sreli. Jednostavno obični naučnici nisu imali svetosti. Upravo ova svetost, okosnica Svego Duha, postoji samo u Crkvi, u molitvi, samo u podvigu, samo u blagodati. Zato je Sveti Sava postao tako velik čovek, zato što je nosio Boga u srcu.

Na prazničnoj manifestaciji mnogi ruski politički poslenici, kao i poslenici nauke i kulture dobili su zahvalnice za pomoć Srbiji. Među njima je rukovodilac rusko-srpske pravoslavne gimnazije u Moskvi Ilja Čislov. Po rečima Božidara Mitrovića, pred njegovim vratima stoji red srbskih pisaca: svi žele da upravo on prevodi njihove knjige sa srbskog na ruski. Obraćajući se prisutnima Ilja Čislov je primetio:

- Sveti Sava je uvek bio poznat u Rusiji. Još u 13. veku se prepisivala kod nas Krmčija svetoga Save. A 1517. godine starac Isaija je doneo Teodosijevo Žitije svetoga Save za velikog ruskog kneza Vasilija Trećeg. I ova knjiga je postala jedna od najčitajnijih u manastirskim bibliotekama. Tako je to bilo kroz vekove. Ruski car Ivan Grozni koji je vezan svojim poreklom za srpsku zemlju smatra se da je zaslužen za pojavu lika svetog Save u Arhangelskoj sabornoj crkvi Moskovskog kremlja. A moram da kažem da i u novije vreme sveti Sava je dobro poznat u našoj zemlji. Poznate su nove freske i ikone. Jedna od takvih ikona se nalazila u Starom Simonovu. Pre nekoliko godina je preneta u crkvu Aleksandra Nevskog u Kožuhovu. Ova ikona je proplakala na dan bombardovanja Srba od strane Amerikanaca i njihovih saveznika. To se desilo još pre rata 1999. godine, u aprilu 1996. godine, kada su Amerikanci bombardovali Srbe u Krajini. Sveti Sava to je velika ljubav prema rodu svom kao i prema Bogu. A to nas održava u ovom svetu. I Srbe, i Ruse, i sve hrišćane.

Po okončanju zvaničnog dela započeo je koncertni program, u kojem su izvedene srpske i ruske narodne pesme. I naravno, himna Svetom Savi u izvođenju dečijeg hora iz Srbije.

Grigorij Sokolov,