Preko restartovanja na normalni kolosek

Godišnja međunarodna konferencija o problemima bezbednosti, završena u Minhenu, krila je u sebi ovog puta nekoliko podvodnih kamenova. Ona je održana u trenutku maksimalne neodređenosti po pitanju prevladavanja situacije u Siriji. Jasno je da dati problem zahteva aktivnu saradnju, pre svega Rusije i SAD. Ipak upravo u rusko-američkim odnosima poslednjih meseci nagomilao se veliki negativni balast objektivnog i subjektivnog svojstva. Tako da je minhenski forum od početka bio osuđen na povišenu pažnju.

Ovog puta vodeći političari i diplomate trebalo je da govore maksimalno konkretnim jezikom. Postojala su dva glavna pitanja. Prvo – šta se dešava u Siriji. Drugo – da li će se nastaviti restartovanje rusko-američkih odnosa.

Indikativno je da je šef opozicione nacinalne koalicije Moaz al-Hatib dao na konfrenciji senzacionalnu izjavu da je njegova koalicija spremna na pregovore sa vlastima Damaksa. Po njegovim rečima, to se čini u ime prekidanja krvoprolića i očuvanja stotina hiljada života civila. Moaz al-Hatib smatra takođe da je neophodno sastati se sa Sergejom Lavrovom. A američki potpredsednik Džo Bajden nije skrivao da između Moskve i Vašingtona ostaje mnogo protivrečnosti. To je problem priznanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, putevi razrešenja sirijske krize, neslaganja o PRO i daljem proširenju NATO-a. Sa svoje strane Sergej Lavrov je napomenuo na žalosno čuveni akt Magintskog, ali je izrazio stranu da sa obe strane postoji razumevanje da pored neslaganja, one imaju mnogo interesa koji se podudaraju. Ali jedna od oblasti gde potencijal rusko-američke saradnje očigledno nije iskorišten jeste sirijski problem.

Pitanje vlasti u Siriji samo je deo šireg geopolitičkog problema vezanog za raspored snaga na čitavom prostoru Bliskog Istoka. A amo je jedan od ključnih čvorova protivrečnosti borba za regionalno vođstvo Saudijske Arabije i Irana – podsetio je Glas Rusije šef katedre za evropske integracije MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnikov. Ova okolnost zahteva od SAD i Rusije tešnju saradnju u interesima regionalne bezbednosti.

- U današnjim uslovima Sirija je jedini saveznik Irana. A pošto je Egipat ispao iz igre zbog reovulicje, upravo Iran i Saudijska Arabija istupaju kao dva glavna lidera u regionu. Pri tome reč je o liderima koji su konfliktni kako iz političkih, tako i religioznih motiva.

Tako da je razvoj situacije oko Sirije deo šireg plana određenih američkih krugova da preformatiraju čitav Bliski Istok, potvrdio je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.

- Sve optužbe na adresu Bašara Asada svedoče samo o jednom: Sirija treba da postane nova žrtva tog eksperimenta, koji su SAD zamislile na Bliskom Istoku. Status Rusije i Kine kao stalnih članova SB UN daće im mogućnost da u najmanju ruku ometu legitimizaciju onih napora SAD koji su usmereni na destabilizaciju i svrgavanje režima Asada vojnim putem.

Bivši ambasador SAD u Rusiji Džejms Kolizs ubeđen je da svako ko smatra da ćemo se mi sa njima (Rusima) rastati, i neka se oni kuvaju u sopstvenom soku, jednostavno ne shvata situaciju. Moraćemo da se bavimo sa njima rešavanjem problema. A bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za evroazijske poslove Metju Brajza smatra da administracija Obame treba objektivnije da prilazi ruskoj politici i da pretvori restartovanje od pojedinačnog akta u stabilni kurs dobrim kolosekom.

Petar Iskenderov,