Crna Gora juri u EU, a ekonomiju joj podižu Rusi

Iako je današnja Crna Gora u punoj meri okrenuta ka evroatlantskim integracijama i euforično želi da se priključi zapadnoj zajednici država, čini se kao da kapital u njenu privredu dolazi sa pomalo neočekivane strane – sa istoka. Dovoljno je pomenuti da turizam, ključnu privrednu granu u Crnoj Gori, u najvećoj meri podržavaju upravo građani Rusije, kao ubedljivo najbrojniji gosti u crnogorskim turističkim kapacitetima, a nedavno se desila i nova značajna investicija iz Rusije, ulaganjem u jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Crnoj Gori.

Naime, početkom januara je objavljena vest da je biznismen iz Rusije Davit Arutunjan uložio svoj kapital i kupio većinski paket akcija u lancu trgovina „Albona“, koja je za poslednje četiri godine poslovanja ostvarila ekspanzivan razvoj, i u to vremenu izrazito teške ekonomske krize, te u ovom trenutku ta kompanija poseduje oko 40 maloprodajnih objekata u desetak gradova širom Crne Gore, a zapošljava 700 radnika. Lanac marketa „Albona“ je jedan od najvećih u zemlji, sa tržišnim udelom od skoro 10 procenata na domaćem tržištu, što u proseku znači da svaki deseti crnogorski građanin kupuje baš u njenim trgovinama.

Samo prošle godine je ta kompanija imala promet od preko 55 miliona evra, a nakon prodaje ruskom investitoru očekuje se dalje širenje prodajne mreže i otvaranje novih radnih mesta u takoreći svim crnogorskim opštinama. Pritom je uspeh ruskog biznismena bio utoliko veći, jer je pored njega i slovenački „Merkator“ takođe bio zainteresovan za istu kupovinu, ali Rus je na kraju ponudio 2 miliona evra više od Slovenaca i tako došao u većinski posed „Albone“.

A kada se radi o turizmu kao važnom osloncu crnogorske ekonomije, tu je situacija još izraženija, zato što su Rusi daleko najčešći gosti u Crnoj Gori, s obzirom da svaki četvrti turista na crnogorskom primorju dolazi upravo iz Rusije, što iznosi oko 25% ukupnih noćenja. Štaviše, prema podacima Ministarstva održivog razvoja i turizma od prošle godine, krajem leta u jeku turističke sezone čak i turisti iz nekih drugih istočnoevropskih zemalja, poput Ukrajine i Belorusije, ostvarili su više noćenja u Crnog Gori, nego na primer turisti iz Velike Britanije i Nemačke zajedno.

S obzirom da Crna Gora od turizma ostvaruje oko 700 miliona evra na godišnjem nivou, to znači da samo ruski turisti ostavljaju svake godine blizu 200 miliona evra, sa tendencijom rasta te milionske sume. A poređenja radi, o kakvom velikom prihodu se radi, govori činjenica da su prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija Crne Gore, prihodi u državni budžet u januaru ove godine iznosili svega nešto više od 50 miliona evra.

Osim toga, prognoze ministarstva turizma, ali i relevantnih svetskih organizacija koje se bave pitanjima turizma, kažu da će prihodi od te privredne grane u Crnoj Gori i dalje rasti u narednim godinama sve dok ne dosegnu ogromni udeo od čak jedne petine ukupnog bruto društvenog proizvoda, iz čega se jasno vidi kolika korist proizilazi od najbrojnih turista iz Rusije i drugih istočnih zemalja.

I zato, kada je u 19. veku vladar Crne Gore vladika Petar Prvi govorio svom nasledniku poslednje reči „Moli se Bogu i drži se Rusije“, možda je zapravo hteo da kaže u duhu savremenog vremena – „Moli se Bogu i drži se ruskih investitora i ruskih turista.“ A onda Bog, ako pomogne – pomogne.