Jednopolni brakovi kao simbol globalnih promena

Poslanici Nacionalnog parlamenta Francuske, nakon deset dana diskusija usvojili su nacrt zakona kojim legalizuju jednopolne brakove i takvim porodicama omogućava usvajanje dece. Na taj način, prema mišljenju niza eksperata, zabeležen je ozbiljan jaz u francuskom društvu po ovom pitanju, koje uopšte nije jednostavno.

Uoči parlamentarnih debata u Francuskoj su održane masovne akcije pristalica i protivnika jednopolnih brakova. U poslednjoj pariskoj protestnoj akciji 13. januara učestvovalo je od 340 hiljada ljudi (prema policijskim procenama) do 800 hiljada (prema podacima organizatora). Sa svoje strane, zagovornici zakonskog nacrta su 27. januara skupili u glavnom gradu od 125 hiljada (prema policijskim procenama) do 400 hiljada ljudi (prema procenama organizatora). Naredna masovna akcija protivnika zakona je zakazana za 24. mart.

Danas su u Francuskoj dozvoljene građanske zajednice partnera istog pola, međutim socijalisti su odlučili da legalizuju brakove homoseksualaca i da daju takvim porodicama mogućnost usvajanja dece. Tome se protive predstavnici „desničarske“ opozicije i Katolička crkva. Prema podacima sociologa društvo je podeljeno praktično na dva jednaka dela.

Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta humanitarno-političkih istraživanja izjavljuje sledeće.

- Francuska „levica“ je govorila da će doneti ovaj zakon tokom predizborne kampanje. Zemlja je glasala za njih. Na taj način dobili su podsticaj u postupku donošenja ovog zakona. Zato se ne može govoriti o odbojnosti u francuskom društvu. Pitanje je u drugom. Francusko društvo je dosta tradicionalno u svakom pogledu. Jaku ulogu u njemu ima Katolička crkva, koja ne deli mišljenje zastupnika liberalnih vrednosti. Naravno da tradicionalistički deo društva iznosi neslaganje. I taj deo je u manjini. Radi se samo o tome da je Francuska – demokratska država. I vlasti donose zakone u ime većine. Kriza u vezi donošenja zakona o homoseksualnim brakovima u Francuskoj ne postoji. Sa druge strane postoji rascep. On je postojao pre, postoji danas i postojaće posle. Jaz u francuskom društvu je tradicionalan. Još u udžbenicima 50.-tih godina nalazimo da u svakom francuskom selu postoje dve partije – „partija sveštenika“ i „partija učitelja“. Jedna zastupa katoličke vrednosti. Druga, - da katoličke vrednosti, kao takve, ne postoje. Taj spor se nastavlja i danas. I on je najverovatnije večiti spor. Jaz ove vrste se prevazilazi demokatskim putem. To je prvo. Drugo, pravni brak za homoseksualne parove ne predstavlja pretnju tradicionalnom braku. Ovi parovi neće dobiti odobrenje za svoju zajednicu od sveštenstva i onog dela društva, koji se protivi takvim brakovima. Pravna konstatacija odnosa nije crkveni brak u punom smislu značenja ove reči. Sasvim je moguće da će, ukoliko tradicionalne političke snage dobiju znatnu većinu u narednom sastavu francuskog parlamenta, - izraz „brak“ biti zamenjen na „partnerstvo“. Ali to je maksimalno što se može postići. Sa pravnog gledišta to ne menja situaciju. Ali za tradicionalistički deo društva to će biti velika pobeda.

Polemika oko objektivizacije moralnih normi, u kontekst kojih se može staviti i pitanje odnosa prema homoseksualnosti, neočekivano je postalo veoma aktuelno (iako striktno gledajući, ono je nastao istovremeno sa nastankom prvih etičkih sistema). Teško je reći, šta se tu smatra pobedom, a šta porazom. Ali se može dopustiti mogućnost, da, kao dve strane medalje, u svojim okvirima jedno prelazi u drugo. U suštini reč je o pitanju vere. A ova oblast je toliko individualna za svakog čoveka, da je u najmanju ruku neozbiljno očekivati prožimanje velikog skupa subjektivnosti u jednu veliku i izražajnu objektivnost.

Tako da se i u Francuskoj vodi spor oko problema usvajanja dece od strane jednopolnih partnera, a ne o tome, da li je dobro ili loše biti homoseksualac. O tome je u intervjuu „Glasu Rusije“ govorio potpredsednik Asocijacije roditelja i budućih roditelja-homoseksualaca i lezbejki Dominik Boren.

- Već 14 godina u Francuskoj postoji PAKS (Građanski sporazum solidarnosti), koji daje prava parovima, koji žive u vanbračnoj zajednici. I zahvaljujući njemu danas homoseksualni parovi u našoj zemlji tretiraju se kao normalna ćelija društva. Većina ljudi, među njima i konzervativci, pomirili su se sa idejom, da su jednopolni brakovi – normalna pojava. Sa usvajanjem dece je znatno teže, i ova tema se nikada nije razmatrala na odgovarajućem nivou u Francuskoj. Brak se tretira kao logičan nastavak PAKS, dok usvajanje dece nema predistoriju, prema tome mišljenje Francuza se stalno menja i sada posmatramo situaciju kada totalno negiranje polako popušta pozicije.

- Zakon o jednopolnim brakovima i usvajanju dece – u suštini je faza zvaničnog zakona za PAKS. Francuska je još nedavno bila jedna od najliberalnijih zemalja u odnosu prema seksualnim manjinama, zaštiti njihovih prava. I mi želimo da ona sačuva svoje pozicije, zato ne treba ići na izlišna pitanja, nego delovati. Reforma će biti delimična, ukoliko ne dozvolimo PRT za žene. Na prvi pogled se čini da su naši zahtevi previše veliki, kada posmatramo iskustvo drugih zemalja, koje su dobijali svoja prava u nekoliko faza, i ovaj postupak je kod njih trajao 20 godina, ali treba uzeti u obzir da je to bilo pre 10-20 godina. Danas Francuska sve radi zadnja, i zato nemamo drugog izbora, nego da sada zahtevamo sve zajedno: i brakove, i usvajanje dece, i PRT. Nije bilo specijalne, postupne pripreme društva za ovu evoluciju, a u isto vreme činjenica je da jednopolni brakovi sa decom – postoje.

- Ne mislim da će broj brakova ozbiljno da poraste nakon donošenja ovog zakona, osim tokom prve dve godine. Svi, koji su dugo maštali o tome, naravno sada će moći da registruju svoje odnose. Jer ima dosta parova, koji celog života zajedno žive, imaju zajedničku imovinu, ušteđevinu, i kada dolaze pred penzionersko doba oni ne mogu da ostave sve stečeno jedan drugome, - nemaju prava, u ovim situacijama brak će za njih biti izlaz. Rekordnih brojeva ne treba očekivati.

Interesantno je, da mogućnost da sklope PAKS u Francuskoj, koriste nekoliko stotina hiljada parova, a jednopolnih partnera među njima je samo 5%. Na taj način, uprkos tome što je PAKS formiran pre svega na zahtev homoseksualaca, preko 95% svih sklopljenih zajednica su partneri suprotnih polova.

U suštini, brak za homoseksualce je pitanje principa, pitanje granica ličnog prostora savremenog čoveka. Druga je stvar, što francuska „levica“ (uostalom i ne samo ona), poseže na sistem reprodukcije većine. Ukoliko umesti reči „majka“ i „otac“ u zakonu se pojave reči „roditelj A“ i „roditelj B“, ukoliko umesto reči „muž“ i „žena“, bude potrebno pisati „suprug“, onda će svet, koji je ipak izgradila većina, početi da se ruši u korist manjine.

Ljudsku prirodu je nemoguće promeniti, koliko god se trudili da to urade oni, koji se sa njom ne slažu. Muškarac ne može biti majka u uobičajenom poimanju. Prema mišljenju niza psihijatara, dete treba da ima predstavu da je njegovo rođenje – rezultat seksualnih odnosa dvoje ljudi. I to je normalno. Čak usvojeno dete može zamisliti da je rođeno usvojiteljima. I obrnuto, dete ni na koji način ne može da zamisli da je rođeno od strane dva muškarca ili dve žene. Naravno postoje deca, koje vaspitavaju majka i njena drugarica, ili otac i njegov partner. Ali ipak deca znaju, da su rođena u vezi muškarca i žene. I to sve menja.

Sa druge strane ne može se, a da se ne prizna, da u istoj Francuskoj već dvadesetak godina deca se vaspitavaju u jednopolnim porodicama. I oni žive, kao i drugi njihovi vršnjaci, u porodičnoj toplini. Često se dešava da se deca rađaju kod partnera, koji nikada nisu ozvaničili svoje odnose. Dosta dece je rođeno veštačkim oplođavanjem. Ove varijante takođe ne odgovaraju tradiciji. Međutim već su dopuštene. To ne čudi, jer tokom vekova je sam pojam brak doživeo dosta izmena.

Crkva međutim ne skriva zabrinutost u vezi transformacije braka, iz strukturalne institucije u način društvenog priznavanja osećajnosti. Prema mišljenju tradicionalista, u braku, muškarac i žena ostvaruju svoj zajednički projekat, težnju da imaju decu, da obezbede porodični kontinuitet i vezu između generacija. Dve osobe istog pola ne uklapaju se u ove objektivne kategorije braka. Nastavak roda i dolazak novih generacija nisu mogući u jednopolnim porodicama. Istorija i antropologija nedvosmisleno navode, da je brak isključivo pravo muškarca i žene, i da se ne može koristiti za „normalizaciju“ homoseksualizma, - zaključak je zastupnika tradicionalnih vrednosti.

Moramo priznati da je svet na pragu globalnih promena. Njihova snaga i dimenzije su toliko veliki, da se ne može, a da se ne reaguje na to. Kako reagovati – često je jednostavno nejasno. Kakvo će biti ljudsko društvo nakon ovih transformacija, - možemo samo nagađati. Mnogi, sa nadom gledaju u nebesa, i daju predskazanja o smaku sveta bliže vreme. Drugi gledaju napred, i polažu nade na samog čoveka, na snagu njegovog razuma, na zdrav razum, na izuzetnu sposobnost da traži i nalazi puteve spasenja, čak kada se čini da spasa nema.

Sergej Duz,