Dok se naši naučnici upinju da uz logističku podršku političara uvuku Srbiju u ralje „Monsanta“, otrežnjeni Evropljani osmišljavaju izlaznu strategiju
Evropska zajednica naroda preduzela je korake ka sprovođenju referenduma o etičkoj, zdravstvenoj i ekonomskoj opravdanosti uvođenja invazivnih genetički modifikovanih organizama u njihov životni prostor, a tom zahtevu se pridružila i većinska Srbija, odlučna da se o sudbini potomstva ne odlučuje po briselskim kuloarima. Dok zvaničnici obmanjuju javnost tvrdnjama da promene zakona neće biti, u centrali moći se već nalazi „naš“ predlog izmene zakona o GMO, pisan nevidljivim mastilom.
HRANA KAO DEO NACIONALNE POLITIKE Zahvaljujući upornosti predsednika Odbora za zaštitu životne sredine Milice Vojić Marković, nacionalna TV je 6. februara upriličila direktan prenos „Javnog slušanja o uticaju genetički modifikovanih organizama (transgena) na životnu sredinu i zdravlje“. Narod je konačno imao priliku da, posle višemesečne argumentacije medijski eksponiranih predstavnika proGMO naučnog pokreta, čuje i glas protivnika GM hrane, koji, uprkos akademskim zvanjima i iskustvu u proizvodnji zdrave hrane, do sada nisu imali pristup državnoj TV.
Zagovornici harmonizacije našeg života sa transgenim elementima su se, bez trunke sumnje (bez koje nema istine), založili da Srbija ukaže bezrezervno poverenje genetički modifikovanoj hrani, uz tvrdnju da je neškodljiva, zdrava i berićetna. Pri tom nam ništa nisu ponudili u zalog: hipoteku na imovinu, dobro plaćena mesta u državnoj službi ili bar časnu reč – da se zacrvene pred potomstvom kad sve krene naopako. Sudeći prema reakcijama naroda posle „javnog slušanja“, GMO bez referenduma neće proći.
I dok nas globalni zastupnici opasnih bioteh klijenata ubeđuju da je nauka jača od razuma i života, norveški ministar za hranu i poljoprivredu Lars Peder Brek otvorio je srce pred norveškim narodom posle povratka sa Haške konferencije o poljoprivredi i prehrambenoj bezbednosti, rekavši da „više niko ozbiljan ne pominje GMO kao rešenje za glad u svetu“. Brek upozorava na fenomen da „od 2008. kriza utiče na cene hrane, prouzrokujući sve manje obroke sa smanjenom nutricionističkom vrednošću, iako je to bio period povezan sa sve većom ponudom hrane proizvedene novim tehnologijama, uključujući i genetsku modifikaciju, za koju se tvrdilo da će rešiti sve naše probleme…Ne verujem da je genetski modifikovana hrana neophodna da bi se obezbedila hrana za svakog, niti verujem u postojanje magičnog tehnološkog štapića koji bi rešio krizu prehrane. Mi moramo da se suočimo s tom krizom na drugačiji način. U Norveškoj i u svetu postoje naučnici koji su veoma zabrinuti zbog nepredvidljivih negativnih posledica sa odloženim dejstvom i sa njima delim tu brigu.“
