Dan kitova

19. februara ekolozi obeležavaju Svetski dan kitova i drugih morskih sisara. Tog dana pre 27 godina Međunarodna komisija za ulov kitova zabranila je industrijski lov na kitove. Izuzetak je bio načinjen samo za neke malobrojne narode koji bez mesa kitova jednostavno ne mogu da prežive. Međutim od flotile za lov na kitove, bez obzira na proteste javnosti, do danas nisu odustale sve zemlje.

Bez obzira na gigatnske razmere, kitovi su nemoćni pred harpunima. Ulovivši čak jednog od njih, vlasnik broda pokriva sve troškove za ekspediciju. Bespoštedni ulov morskih sisara vrši se od 17. veka. I tek sredinom 20 veka, kada je potpuno nestalo nekoliko vrsta kitova, a brojnost drugih se smanjila desetak puta, počeli su glasno da se čuju protesti zaštitnika prirode. Posle stupanja moratorijuma komercijalnog ulova kitova na snagu 1986. godine populacija nekih vidova je počela polako da se obnavlja, ističe kopredsednik međunarodne ekološke grupe Ekozaštita Vladimir Slivljak.

- Zabrana istrebljenja ovih sisara daje pozitivan efekat. Pri tome treba primetiti da do danas postoji niz zemalja, među njima i Japan, koje nastavljaju lov na kitove u industrijskim razmerama. I tu treba postići potpunu zabranu.

Tokio u poslednjih 25 godina vodi takozvani program naučnog ulova, koji izaziva proteste zaštitnika prirode. Svake godine japanski kitolovci tobože u istraživačke svrhe ubijaju preko 800 kitova. Njihovo meso stiže u restorane i supermarkete zemlje. Prošle godine oni su morali da odustanu od ulova u vodama Antarktika, pošto su dobrovoljni ekolozi zatrpali njihove brodove dimnim bombama i gađali iz vodenim topovima. Najsnažnija flota za ulov kitova bila je nekada u Sovjetskom Savezu. Ali kasnije ova flota je bila likvidirana zato što nije bila potrebna. Izuzetak je načinjen za male narode Severa. Oni vode takozvani aborigenski lov. Za njih je meso kitova jedini način da prežive. Ulov se vrši u skladu sa kvotama koje je utvrdila Međunarodna komisija.

Sada u Rusiji deluje nekoliko projekata zaštite kitova, govori ekspert za morske sisare Dmitrij Glazov.

- Kompanija Gasprom, na primer, ima program očuvanja vrsta. Rusko geografsko društvo ima program. Programe imaju i kompanije koje vade naftu u moru. To se tiče kao prvo vrsta unetih u Crvenu knjigu, kao drugo značajnih krupnih vrsta. Na primer, istog tog sivog i belog kita. Ponekad se oni tiču vrsta srodnih kitovima, na primer crnomorske afaline ili malog delfina – azovke.

Naučni projekti proučavanja kitova se raspoređuju po regionima. Pored obale Kamčatke i Sahalina akcenat je stavljen na sivog, grenlanskog i grbavog kita. U belom moru na osnovu programa Ruskog geografskog drutšva izučavaju se beli kitovi, nastavlja Dmitrij Glazov.

Sahalinska naučna ekspedicija za proučavanje migracije sivih kitova koristi satelitsku vezu. Predajnici se postavljaju direktno na morske gigante. Svake godine oni putuju 10 000 kilometara od Severnog Ledenog okeana ka meksičkom poluostrvu Donja Kalifornija. Između ostalog, neki od njih plivaju i u druge regione. Na primer, pre pola godine sivi kit je na veliko čuđenje naučnika pronađen u Sredozemnom moru. Na današnji dan u svetu ima preko 100 vrsta morskih sisara. I zadatak naučnika je ne samo da se one sačuvaju, već i da se uveća njihova brojnost.

Mihail Aristov, Aleksej Ljahov,