Banka Rusije je najveći kupac zlata, a Teksas se priprema za otcepljenje

20.02.2013. god.

Sedamdeset hiljada žrtava cirijskog rata

Kako prenosi „Lenta.ru“ sa osvrtom na „France-Presse„, broj žrtava sukoba u Siriji, već se približio cifri od 70 hiljada ljudi. Ovo je izjavila komesar za ljudska prava, Navi Pilaj.

Pilaj ne samo da je izrekla zvaničnu cifru poginulih, već je takođe podvrgla kritici Savet bezbednosti UN – zbog nedostatka jedinstvenog političkog rešenja sukoba. Ona je nazvala neaktivnost Saveta bezbednosti „katastrofalnim“.

Prethodne procene žrtava u Siriji, kako napominje „Lenta“, od strane predstavnika UN, čija je procena objavljena početkom januara. Reč je bilo od oko 60.000 mrtvih.

Bahrein: policija protiv demonstranata

Na dan: 14. februara 2013 godine, policija u Bahreinu rasteruje, suzavcem i šok bombama miting opozicije, ne dozvoljavajući im da se uorganizuju na Bisernom trgu, izvešta dopisnik iz Rabata. Itar-Tass Pervin Mamed-zade (https://www.itar-tass.com/c11/648067.html).

Bahreinske vlasti saopštavaju da su tenzije očekivane. Približavanjem 14. februara, bivalo je sve intezivnije stanje, jer na taj dan pre dve godine, šiitska opozicija počela je masovne demonstracije zahtevajući reforme.

Protivnici režima na čelu sa vladarem te države, kraljem Hamadom bin Isa al-Kalifom, putem društvenih mreža na internetu pozvali su svoje pristalice da „dođu na miting do Bisernog trga“. Veći deo, nepomirljive opozicije istovremeno predlaže „generalni štrajk u ime dostojanstva“.

Komplikacija situacije, kako prenosi Itar-tass, dolazi usred nedeljne runde dijaloga nacionalnog konsenzusa, koji je sazvao monarh, da reši unutrašnje političke sukobe. Učešće u njemu, prihvataju skoro sve vodeće šiitske opozicione političke organizacije, uključujući koaliciju „Al Vifak“.

KMO 088197 160304 1 t206 Banka Rusije je najveći kupac zlata, a Teksas se priprema za otcepljenje

(Foto: Slaviša Lekić)

Partizanska taktika

Aleksandar Reutov („Komersant“, https://www.kommersant.ru/doc/2125019) govorio o novoj taktici malijskih pobunjenika. „Pobunjenici“ skoro da su preuzeli kontrolu nad Gaom: malijske vojne trupe smogle su snagu i uz pomoć francuza, odbijaju napad.

Paljba počinje u Gaou u popodnevnim časovima nedelje: dejstvovali su rafali automatskih pušaka, mitraljezi, mino-bacači. Napad iz helikoptera „Tiger“ koji je cele noći kružio nad gradom, napadajući ciljeve na zemlji. Do mraka, sve je bilo mirno.

I Gao biva oslobođen od ekstremnih militanata 26. januara. Ispostavlja se da oslobođenja kao takvog i nije bilo: jer su militanti sami napustili grad – čak i pre dolaska francuskih vojnika. Da bi se posle nekog vremena povratili.

„Islamistički borci koji su se infiltrirali u grad znatno su oslabljeni, mnogi su ubijeni“, rekao je pukovnik malijske vojske Mamadou Sanakea, ne navodeći tačan broj poginulih i ranjenih. Ovi sukobi događaju se nakon bombaškog napada na kontrolnu tačku na severnom ulazu u grad u noći na nedelju, drugog u dva dana, mada u Maliju dosad nije bilo bombaških napada. Prema Sanakeu, tokom napada iz samoodbrane je ubijeno „nekoliko desetina“ militanata. Niko od malijskih vojnika nije stradao u eksploziji, rekli su vojnici na mestu događaja.

Odgovornost za napad u petak preuzeo je „Pokret za Jedinstvo džihada u Zapadnoj Africi –MUJAO„, obećavši nove napade: „Obećavamo da ćemo pojačati napade na Francusku i njene saveznike. Pozivamo stanovnike da se udalje od vojnih zona kako bi se sklonili od eksplozija“, upozorio je u subotu portparol MUJAO-a, Abu Valid Sahraui.

Analitičari smatraju, piše A. Reutov da događaji u Maliju, ulaze sada u novu fazu: militantna islamistička radikalna grupa sada se opredeljuje za gerilski rat, u koga će uvući i lokalno stanovništvo. Takođe je naveo da, mnogi od boraca imaju iskustvo gerilskog ratovanja stečeno u Avganistanu, Libiji i Jemenu.

Strateški francuski planovi su, da povuku trupe iz Malija u martu. Jer je vidno da lokalna vojska nije u stanju da se nosi protiv radikalnih islamista.

Na taj način, mesje Oland umesto blickriga i dugo očekivanih političkih poena, može dobiti „francuski Avganistan“.

A sem toga, Parizu je već i Tunis preko glave [1].

„Cionistička Francuska“

Maksim Jusin („Komersant“, https://www.kommersant.ru/doc/2124841) izveštava da su učesnici demonstracija, organizovanih od strane vladajuće islamističke stranke „Nahda,“ optužile Pariz: a) za umešanost u Tunisu, b) u zaveru protiv islama, v) u finansiranje opozicije; g) pokušaj da organizuje novu revoluciju u zemlji. Čak i za cionizam – optužili su Francusku.

Islamisti su organizovali demonstracije, koje su bile odgovor na masovne akcije svojih oponenata – pristalica svetskog puta i razvića [2].

Islamisti neće praviti ustupke. Dokaz o njihovom stavu bile su demonstracije u glavnom gradu, u prisustvu pristalica „An-Nahdi“, i još mnogo radikalnija grupa islamista - salafiti, koji su došli pod crnim zastavama.

Vlada koristi tehniku koja u domaćoj politici savršeno funkcioniše: za pokretanje talasa protesta ona optužuje spoljne sile. Za ulogu “vašingtonskog regionalnog Veća“ imenovan je Pariz.

Najpopularniji slogan na demonstracijama postao je: „Francuska, odlazi“! Glavni cilj demonstranata bio je ministar unutrašnjih poslova Francuske Manuel Vals, koji je, nakon ubistva Šukri Belaida izjavio, da preti opasnost od „islamskog fašizma“. Ova rečenica je zasmetala „An-Nahdi“ koji ovo smatra mešanjem u unutrašnje poslove Tunisa, kao i drugih zemalja pobednica „arapskog proleća“. Islamisti smatraju da Pariz podržava i finansira njihove protivnike – sekularne i liberalne stranke, odnosno partije. Francuski ambasador u Tunisu Fransoa Gujet, biva pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova zemlje, gde mu biva uručen protest zbog „netačnih i neprijateljskih izjava“ mesje Valsa.

I ne samo to, u glavnoj ulici glavnog grada Tunisa, u Aveniji Bourgiba, pojavio se natpis. Ogromnim slovima na trotoaru neko je napisao: „Cionistička Francuska“.

Sada je Francuska ambasada obezbeđena i nalazi se pod teškom stražom: vlasti se plaše provokacija, pa čak i napada.

Iz Avganistana u 2013. godini, odlaze 34.000 vojnika američke vojske

Nakon ovog perioda Sjedinjene Države će povući iz Avganistana, 34.000 svojih vojnika, ili oko polovine svog sadašnjeg kontingenta. Kako je preneo „Associated Press“ iz svojih obaveštenih izvora, a ovo je saopštio u svom godišnjem obraćanju „Stanje u zemlji“, predsednik Barak Obama, prenosi „Lenta.ru“.

Amerikanci su takođe, u 2012. godini, povukli iz Avganistana, i svoj dodatni kontingent od oko 33 hiljada ljudi, koji su tamo poslati u 2009-oj godini. Povući i preostale trupe i zaključiti kampanju, SAD planira do kraja 2014. godine, ali do sada nije jasno da li će ipak u toj zemlji ostati nešto američkih snaga? Nije isključena mogućnost, da će ograničeni kontingent, produžiti službu i nakon zvaničnog završetka rata, jer je Vašington zabrinut zbog pojačane aktivnosti „Al-Kaide“ u Avganistanu.

Novac za uho

Kako navodi „Lenta.ru“ pozivajući se na Contact.az, u Azerbejdžanu, provladina stranka „Savremena Jednakost“ najavio je nagradu za svakoga ko bi odsekao uši piscu Akramu Ajlisliju, autoru romana „Kameni snovi“ [3].

Ranije su mediji objavljivali informacije o tome, da su neprijatelji pisca javno pozvali da mu se odseče uho. Ova informacija biva potvrđena 11. februara, a potvrdio ju je lider „Savremene Jednakosti – Modernog Musavata“, Hafiz Hadžijev. On je naveo da je u njegovom romanu Ajlisli vređao azerbejdžanske izbeglice – i za to treba da bude kažnjen [4].

pic 1360581940 300x200 Banka Rusije je najveći kupac zlata, a Teksas se priprema za otcepljenje

Azerbejdžanski pisac Akram Ajlisli

„Prošle nedelje smo imali diskusiju na ovu temu i doneli smo tu odluku. Ona je neopoziva, čvrsta i neće biti ukinuta“, – rekao je Hadžijev. Izvršenje kazne je, prema njegovim rečima, naredio pripadnicima omladinskog ogranka stranke. Onaj ko bude odsekao piscu uši, dobiće nagradu od 10 hiljada manata (oko 10.000 evra).

„Lenta“ podseća da se radnja romana „Kameni Snovi“ razvija u Bakuu poslednjih godina Sovjetskog Saveza. Protagonisti romana takođe se sećaju svoje prošlosti, kada su živeli u selu Ajlis, gde su živeli i Jermeni i Azerbejdžanci. Kritički odnos prema autoru, izazvao je deo u kome on opisuje ubistva Jermena koja su počinjena u Bakuu. Roman i počinje sa opisom jednog od takvih ubistava, počinjenih od strane „erazamija“ (azerbejdžanske izbeglice iz Jermenije).

Autor romana je optužen za „izdaju“ sopstvene nacije i time se odao slugarenju Jermenima. Sugerisano mu je da proveri i svoj „genetski kod“ – to jest, da se sazna da on nije slučajno porekla jermenske populacije. Ovo je došlo čak i do Nacionalne akademije nauka – ona je najavila da će izvršiti podrobnu analizu „Kamenih snova“. I predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, lišio je autora romana zvanja Narodnog pisca kao i predsedničke penzije.

Sam Ajlisli je izjavio, da je njegov cilj bio da pokaže koegzistenciju Azerbejdžanaca i Jermena.

„Roman počinje sa činjenicom što Aerbejdžanac žuri da spase starog Jermenina, kog žele da ubiju. Kako takav roman može da vređa i ponižava narod Azerbejdžana?“, kaže on.

Kako je Alireza mahao rukom

Na nedavnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu, pažnju novinara privukao je iranski ambasador u Nemačkoj, Ali Reza Šejh Atar, i ko-predsedavajući, nemačke partije „Zeleni“, Klaudija Rot. (O ovome piše https://www.newsru.com/world/12feb2013/irangermany.html resurs sa linkovima ka „Sueddeutsche Zeitung„, „The Telegraph“ i „Die Welt„)

U objektiv kamere, biva fokusiran 61-godišnji šeik Alireza-Šejh, koji ugledavši 58-godišnju Klaudiju Rot, nasmejan je podigao ruku, kao da hoće „dati pet“, a Rotova sa zadovoljstvom „udara“. Međutim, surovi zakoni islama ne dozvoljavaju irancima slobodniji odnos sa ženama. I u iranskoj ambasadi u Nemačkoj izjavljuju: „Iranski ambasador nikada nije pružao ženi ruku, uključujući i Klaudiju Rot“ [5].

Diplomatija nalazi izgovor: Alireza Šejk-Atar, želeo je samo da mahne Rotovoj rukom, ali ne i da je dodirne, a ona je to pogrešno razumela – diplomata je ostao navodno – šokiran!

Međutim, nemački mediji ne opravdavaju loš postupak Klaudije Rot. Novine „Die Welt“ su napisale, da je Rotova, zbog ovog postupka trebala „sagoreti od stida“.

Klaudija Rot iz „Partije Zelenih“, 70-tih godina postaje poznata po svojoj borbi za ljudska prava. Godine 1994, Skupština je usvojila njen predlog za priznavanje jednakih prava za homoseksualce. Učestvovala je u gej paradi u Drezdenu i Varšavi.

U 2011-oj godini, ministar inostranih poslova Gvido Vestervele otputovao je u Iran da pomogne nemačkim novinarima kojima je suđeno na teritoriji Teherana, a onda se pojavio na fotografijama u javnosti, kako se rukuje sa Mahmudom Ahmadinedžadom, Rot ga je kritikovala.

„Die Welt„ izveštava, da je Alireza Šejk-Atar, koji je postao iranski ambasador u Nemačkoj 2008. godine, najpoznatiji provincijski pregalac, kao guverner provincije iranskog Kurdistana i iranskih ostrva Zapadnog Azerbejdžana u periodu od: 1980-1985. godine. Baš u to vreme, započinje Iračko-iranski rat između Kurda dve zemlje, koji je u vremenskom trajanju, iskorišćenosti resursa i gubitaka života, postao jedan od najvećih vojnih sukoba od 1945. godine. „Njegove su ruke obojene krvlju“, piše nemačko izdanje, imajući u vidu Šejk-Atara.

Fransoa Oland — grobar republike?

Olga Skabejeva („Vesti“) navodi da su francuski poslanici usvojili nacrt zakona o pravu homoseksualaca da usvajaju decu [6].

Francuska demokratska javnost, želi potisnuti totalitarizam: dogovor je „pao“ unapred i akcija protiv istopolnih brakova u žandarmeriji otkazuju da ne bude u ponoć, već da to bude u 7 časova, pre glasanja u donjem domu parlamenta. Objašnjenje izvršne vlasti, ljudi ne žele čekati. U zgradi Narodne skupštine je postavljen kordon, koji se sastojao od 300 policajaca sa pancirnim odelima na sebi.

540 hiljada potpisa „protiv“ predloga zakona, kog parlament proglašava neubedljivim.

„Gde je njihova hvaljena jednakost, kada na rečima podržavaju navodno, homoseksualce?“, revoltirana je Tjuk Duadervil, portparol organizacije „Manifestacija za sve“.

„Nas – normalnih ljudi – hiljade ljudi. Mi želimo zdravo društvo i zdravu decu, ali oni na nas u parlamentu gledaju kao na puščane mete.“ [7].

Dakle, od sada francuski homoseksualaci biće u mogućstvu da legalno usvajaju decu. Uzgred, ilegalna usvajanja u Francuskoj – su oko 200 000.

„U šta se pretvara Francuska – u jazbinu izopačenosti? – Pita jedna francuskinja. – Stotinama dece, koju niko ništa nije ni pitao? Njih jednostavno daju homoseksualcima, i to je sve“.

A u građanskom zakoniku, sada se pojavljuju „partneri“: poditelji ‘A’ i ‘B’.

Zakon da bi definitivno bio verifikovan, ostaje da još potpiše Oland. On će potpisati, obećao je. Uprkos činjenici da je njegova inicijativa i kampanja podelila francusko društvo na dva dela.

Dakle da zaključimo: talas protesta koji je obuhvatio Francusku prošle nedelje očigledno karakteriše pogrešnost Olandove politike. Ne elita, ne crkveni fanatici, već raznolika većina Francuske traži da se ne usvaja zakon koji dopušta brak osoba istog pola i usvajanje dece od strane homoseksualaca. Ali Oland je dao određene obaveze manjini! I ne može da izneveri svete principe demokratije. Tačnije, demokratija u Francuskoj se shvata kao vlast manjine, a ne većine. I najnormalniji predsednik od svih postojećih prima u Jelisejskoj palati predstavnika udruženja lezbejki, gejeva, biseksualaca i transgendera, pravdavajući se zbog odugovlačenja do kojeg je došlo prilikom usvajanja zakona [8].

„Femen“ u Notr-Dam de Paris

Osam članica feminističkog pokreta Femen, dana 12.02.2013. godine su u katedrali Notr Dam u Parizu u toplesu „slavile odlazak“ pape Benedikta Šesnaestog.

Članice pokreta su u dugačkim mantilima ušle u katedalu s grupom turista. Skinule su mantile kada su došle do novih, bronzanih zvona za Notr Dam, privremeno izloženih u centralnom delu katedrale. Drvenim palicama su počele udarati po zvonima i uzvikivale: „Nema više pape“!

Na grudima i leđima bile su im ispisane poruke „Ne za homofoba“, „Kriza vere“ i „Baj, baj, Benedikt“!, javila je agencija Frans pres.

Policija je izbacila iz Notr Dama žene u toplesu. Posetioci su izrazili nezadovoljstvo, navodeći da je katedrala sveto mesto i da ne trebaju da se skidaju.

922496922 Banka Rusije je najveći kupac zlata, a Teksas se priprema za otcepljenje

(Foto: Slaviša Lekić)

Članice pokreta su se ispred katedrale zadržale još desetak minuta.

Pokret Femen postao je poznat od 2010. godine po ovakvim „toples akcijama“ u Rusiji, Ukrajini i Britaniji. Nedavno su se skidale za vreme mise na Trgu Svetog Petra u Rimu.

U septembru prošle godine pokret je u Parizu osnovao prvi centar za obuku protestovanja bez odeće [9].

Austrijski manastir platio žrtvama pedofilije

Benediktinski manastir Kremsmunster, žrtvama cveštenika-pedofila, platio je više od 700 hiljada evra. Oko 200.000 iz ovih sredstava, biće namenjena za psihološku pomoć i rehabilitaciju žrtvama. O ovoj konačnoj cifri kazne, saopštio je lično nastojatelj manastira, Amvrosije Ebhart i portparol manastira Kremsmunstera, Ekerstorfer Bernard piše „Lenta.ru“, pozivajući se na „Tiroler Tageszeitung„.

Neke od ovih „troškova“ će da nadoknadi manastir. Rukovodstvo manastira se nada da će dobiti neki deo naknade i od bivših sveštenika koji su ranije optuženi za pedofiliju.

Broj žrtava – oko 90 ljudi. I to su oni, koji su javno izrazili pritužbe o zlostavljanju od strane sveštenika. Deo ovih žrtava obratio se crkvenom odboru, neki – tužiocu, a drugi – Eparhijskoj komisiji protiv nasilja.

Mnogi zločini su počinjeni u razdoblju od: 1970-1990. godine. Glavni optuženi za skandal – bivši rektor manastirskog internata. Istraga je sprovedena i sa 12-toro sveštenika, kao i sa nekoliko civilnih nastavnika u manastiru.

Paneta na čelu Pentagona

Leon Paneta je izjavio da Ministarstvo odbrane i zvanično proširuje listu socijalnih davanja za vojna lica koja su u homoseksualnim vezama, kao i njihovim partnerima. Ovo nam saopštava „Lenta.ru“, oslanjajući se na izvor „France-Presse„.

Prema novim pravilima Pentagona, vojnim partnerima koji su u istopolnim vezama biće obezbeđena dozvola za pristup obrazovnim programima i pravo da posećuju vojne bolnice. U slučaju smrti vojnika u borbi, njegov istopolni partneri imaće finansijsku potporu.

Paneta je morao dodati i to, da sadašnje pravne prepreke sprečavaju xomopartnerima, da im se pruža vojno i zdravstveno osiguranje, kao i stambene olakšice. Šef Pentagona dodaje, da ozakonjenje istopolnih brakova treba biti priznato u Sjedinjenim Američkim Državama na saveznom nivou.

Ministar odbrane je rekao da advokati Pentagona smatraju, da je potrebno odobriti istopolnim parovima da mogu boraviti na teritorijama vojnih baza. Danas to nije moguće, jer ćete biti u situaciji da kršite federalni akt o zakonu braka, koji još uvek definiše brak kao zajednicu muškarca i žene.

Sudeći podacima AFP-u (Air Force Base), broj istopolnih parova u američkoj vojsci, koji će uticati na promenu postojećeg zakona, sada je oko 17.000.

Lov na Dornera

Specijalci ekipe SWAT spremaju se da zauzmu zgradu u planinama Velikog medveda, u Kaliforniji, gde je moguće da se krije bivši policajac, 33, Kristofer Dorner, izjavljuju „lovci“ na kolegu , kako izveštava za Itar-Tass, Aleksandar Urusov.

Portparol policije u Los Anđelesu kaže, da je „sve učinjeno da se zaštite ljudi koji su nedaleko od kuće, gde se možda krije osumnjičeni“.

Pored toga, on je rekao da je nekoliko sati ranije u planinama Velikog medveda zabeležen sukob između osumnjičenog i policije, u kojima je jedna osoba poginula, a druga ranjena.

Policija primećuje Dornera u Kaliforniji. Prema izveštajima, u prvoj polovini dana Dorner je provalio u kuću bračnog para, vezao ove ljude i ukrao im kamion. Operacija za hvatanje bivšeg policajca, ili kako je ta akcija nazvana, „lov“ na kolegu, zalazi u šesti dan.

Kristofer Dorner (33), koji je 2008. godine optušten iz losanđeleske policije, svoj ubilački pohod započeo kada je ubio Moniku Kvan i njenog verenika u gradiću Irvin.

Otac ubijene devojke je penzionisani kapetan policije u Los Anđelesu koji je zastupao Dornera pred disciplinskom komisijom kada je otpušten.

Nakon nekoliko dana skrivanja, on je potom ubio jednog policajca u Riversajdu, dok je dvojicu ranio.

Dorner je prethodno na svom Fejsbuk profilu napisao da je to osveta svim policajcima u južnoj Kaliforniji.

„Nasilje će biti veoma izraženo. Vodiću nekonvencionalni i asimetrični rat sa svim osobama koje nose uniforme policije Los Anđelesa. Napadi će se zaustaviti kada se bude saopštila istina o mojoj nevinosti“, piše u njegovom manifestu ostavljenom na internetu.

U utorak, 12 februara 2013. godine je izjavljeno: Policija tvrdi da je bivši policajac Kristofer Dorner poginuo. Brvnara u kojoj se krio izgorela u požaru, a u ruševinama pronađeno ljudsko telo… [10].

Kristofer Dorner Banka Rusije je najveći kupac zlata, a Teksas se priprema za otcepljenje

Kristofer Dorner, snimljen sigurnosnom kamerom (Foto: Slaviša Lekić)

Advokat Asanža nazvao je CIA-u „Korporacijom za ubistva“

Džon Robles iz („Glasa Rusije“) upriličio je intervju sa advokatom Džulijana Asanža u SAD, Majklom Ratnerom.

U intervjuu on pojašnjava, da je Ekvador – dobra zemlja, jer je ranije Asanž intervjuicao za rusku TV, Rafaela Koreu. Advokat je objasnio da se Džulijan Asanž nalazi u ambasadi Ekvadora, jer predsednik Korea daje punu podršku Džulijanu i njegovom delu.

„Uprkos činjenici da je on objavio inkriminirajuće informacije o korumpiranosti policije u Ekvadoru!“

U Ekvadoru, smatraju da je Asanž – heroj i „pravdoljubiv“. Ali i sami Ekvadorci su – hrabri ljudi“… To je zemlja sa populacijom od 9 miliona stanovnika, ali u potpunosti zavisna od trgovine sa SAD, i zato deluju protiv Sjedinjenih Država!

Kada je dotaknut u intervjuu i australijski deo dijaloga, tada Asanž otkriva, da će se kandidovati za australijski Senat, a to čini u cilju sticanja političkog imuniteta.

Što se tiče SAD, i tamo, po rečima Majkla Ratnera, „vladaju ljudi koji podržavaju primenu torture i ratne zločine“.

… Sada će Džon Brenan rukovoditi sa CIA. I on je znao za represiju i mučenja, čak je za mučenja znao i tada, kada je bio treći čovek u CIA. On je odgovoran za upotrebu bespilotnih letelica, oružja za masovna ubijanja ljudi širom sveta. I sada će taj čovek da predvoditi CIA. I njega je imenovao Odbor za obaveštavanje. [11]

Kao opravdanje, kaže advokat, CIA svoje zločine opravdava doktrinom „samoodbrane“.

… Ako se neko priprema da pritisne crveno dugme za lansiranje nuklearnog oružja protiv tvoje zemlje, onda imate pravo da uništite tu osobu, i to nema veze, da li ćeš ga uhapsiti ili ne, glavna je stvar – da on bude uništen. Otišli su još dalje. Oni su stvorili koncept „neposredne ratne opasnosti“. Neposredna ratna opasnost, a da li to lice i zaista hoće pritisnuti taj taster, nije važno, oni su ponudili drugačije čitanje reči „neposredne“. Sada, osoba ne mora da planira da napadne Sjedinjene Države, on samo treba da bude član „Al Kaide“ ili u „koaliciji sila“, i nije važno, šta se pod tim podrazumeva. Ove osobe imaju dovoljno mračnu prošlost u biografiji. Ovo je idealna šema, pravdati ubistva širom sveta!

Tokom rasprave, Odbrambeno-obaveštajna agencija američke vojske imenuje Brenana za poziciju, kaže Asanžov advokat, ne pokrećući pitanje o tome, koliko je civila ubijeno od strane bespilotnih preciznih udara. Niti su tada bile najavljene neke pojedinačne cifre.

Izvor
Vaseljenska

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Tramp zapretio Netanjahuu povlačenjem podrške — AXIOS

Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....

Tužilac koji je izdao nalog za hapšenje Putina suspendovan zbog optužbi za seksualno uznemiravanje

Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...

EU je možda „zakasnila“ da zaustavi migracionu „invaziju“ — Hegset

Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....

Zaharova: NATO teži da potčini ceo Balkan i Srbiju otkine od Rusije bez obzira na posledice

Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...