Država ubija majke heroja

Ovacije, suze na naboranom licu, jecaj u grudima, žilet kao pero, publika u mislima. ,,I bogse sagne da ubere cvet“, naslov je najnovije knjige levačke pesnikinje i učiteljice Jovanke Ostojić. Naslov romana, kako reče autorka, je metafora koju nije potrebno objašnjavati.

Jovanka je knjigu posvetila svome sinu Goranu Ostojiću koji je 28. jula 1998. godine izgubio život na Košarama, na braniku otadžbine, u ratu sa albanskim teroristima. Knjiga je antimilitaristička, za sve uzraste i svih žanrova. Sadrži dvestačetrdeset pesam i šezdeset strana proznog teksta. Autorka kaže da je ova knjiga njeno novo dete i da nije mogla ,,na miru“ da umre a da je ne napiše.

„Junačke planine, nebo grmi tvoje ime, Ostojiću Gorane“!

Čiju zakletvu je on ispunio?

-Lično svojoj otadžbini. On drukčije nije mogao. Kad sam pokušala malo da ga pripremim za boj koji očekuje... njegove reči pamtim i danas...“Izvini, majko, ali domovina zove! Onda revoltiran kaže:,,Koliko si petica dala generacijama na rodoljublje... moraš da prihvatiš ovo... jesi li svesna toga?“

Da li ste mogli da ga odvratite od puta koji je vodio u smrt?

-Ne, nije bilo načina. Kad bi ga sad, ponovo, pitali da pođe da brani otadžbinu, on bi to učinio. On bi, opet bi pošao u zov domovine i pod stegnje.

“Sine, večna tugo moja!“

-Sve sam kazala tim stihom. Bio je prelepa mladost, od rođenja, od malih nogu. Bio je anđeo! Mislim da nije zaslužio takav grub posao jer je imao anđeosku dušu.

“Dušu mi tvoja senka pohodi!“Kako živite svih ovih godina bez njega?

-Sve naokolo su same praznine. U stihovima kažem:,,Nema oca, nema brata, nema sina svog, svugde je prazno... nema ga na rođendanu, nema ga da pomogne, nema ga da savetuje.“

“Sine, vrline te hristoljubljive krase!“

-Takav je bio. Bog ga je stvarao po svom liku jer drukčije nije mogao. Gde god da sam bila, po svim gradovima u Srbiji, svugde su mi prilazili njegovi drugovi i istom rečenicom kazali:,,On nije mogao drukčije!“

Koji je to sindrom bujice Karađorđa?

-To je naša nesreća. To nam je sudbina, valjda. Da iza leđa sačekamo najbližeg.

Ko su bili kvazi Miloševići i Nikogovići?

-To su bujice prošloga(ovoga) veka.

Da li smo mogli da ispravimo te greške?

-Stihom sam to rekla:,,Kasno je kajati se, Karađorđa prozivati“! Goran je hteo srcem i dušom, kako mi je i kazao, mislio je da će da osveti Lazara, Miloša i sve vitezove.

Da li su izdajnici kažnjeni zbog smrti ,,srbskih Obilića“?

-Nisu, i to mi je žao! Na kraju knjige sam se upitala – hoću li dočekati to?!

Je li Vam to najbolije?

-Žao mi je što nisam dobila odgovor na moje ,,1000 zašto“.

Država se nije odužila na pravi način srbskih herojima?

-Evo, kad sam sad potražila od ministarstva pomoć da mi pomognu da izdam ovu poslednju knjigu, Šutanovac me je šutnuo. Lepo je kazao – Uz svo poštovanje dela i žrtve Vašeg sina, ne možemo Vam pomoći! Htela sam samo da ostane trag o njihovom rodoljubu i njihovoj žrtvi.

DEJAN MIHAJLOVIĆ

Crtice iz biografije Gorana Ostojića

Goran Ostojić je bio oficir VJ i pripadnik 63. padobranske brigade poginuo tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1998.

Sa pet godine kreće u školu kada se sa roditeljima seli u Jagodinu. Tokom mladosti privlačili su ga hobiji poput radio amatera, aeromodelarstva, a sa 14 godina postao je najmlađi padobranac u Aero klubu „Naša krila“ i najmlađi jedriličar, a ubrzo i pilot motornih aviona.

Nakon završene gimnazije upisuje Vojnu akademiju i bira smer pešadija. Akademiju završava sa odličnim uspehom i dobija raspored u elitnoj 63. padobranskoj brigadi. Prolazi kroz sve oficirske dužnosti, od komandira voda i čete do načelnika operativne službe i načelnika štaba brigade. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji učestvovao je u rizičnim operacijama poput evakuacije aerodroma Cerkalije, zatim u akcijama u Bihaću, Puli na Zemuniku kod Zadra a prvi padobranski skok u bosanskom ratu bio je tokom zauzimanja sela Jadar u istočnoj Bosni.

Poginuo je 28. jula 1998. godine kod Junika. Posthumno je unapređen u potpukovnika, a redovno unapređenje ga je čekalo na dan jedinice te godine. Iza sebe je ostavio suprugu Marinu i sina Bogdana.

Danas osnovna škola u Jagodini nosi njegovo ime.